U selu Zlatarić, nadomak Valjeva, tri generacije porodice Petrović žive u istoj kući i uspešno se bave stočarskom proizvodnjom. Decenijama su poznati odgajivači muznih krava i svinja, a poslednjih godina više su se posvetili ovčarskoj proizvodnji.
Crni luk kao dopunska hrana za krave
22/10/2019
Zoran Petrović, najstariji član porodice, priča da se porodično genaracijama bave ovčarstvom i da su i njegov otac i deda uvek imali po 20 ovaca. To je nekada bila domaća ovca, a od pre desetak godina odlučili su da se ozbiljnije posvete ovom poslu, ulože u priplodni materijal, podigli su savremeni objekat i sada je na ovoj farmi preko 250 grla sjeničke pramenke od čega je 170 priplodnih ovaca. Da bi se, kako kaže, dobilo kvalitetno jagnje potreban je dobar objekat koji je osnov proizvodnje, ali i kvalitetne ovce i ovnovi.
”I moji stari su živeli od ovaca i krava, to je bio jedini prihod. Međutim, trenutno je loša cena jagnjadi. Bolje bi bilo kad bi cena bila stabilna cena, tada ne bi trebale subvencije i ja bih zno zašta radim. Ako imam zaradu povećavaću broj grla, usuprotnom nema proširenja proizvodnje. Najveći je problem što jagnje težine 20 kilograma kada kupujem na Sjenici plaćam 150 evra, a meni za ovna ovde nude oko 20.000 dinara. Bilo je godina kada je od ovčarstva moglo da se zaradi za porodicu i radnike ali i da ostane, trenutno je to teško. Pogledajte samo cenu žive jagnjetine, a u restoranima je 2.200 dinara kilogram pečene”, kaže odgajivač Zoran Petrović, inače dobitnik brojnih nagrada na sajmovima i izložbama ovaca.
Na gazdinstvu su angažovani svi članovi domaćinstva, Zoranova supruga, sin i snaja i dvoje unučadi. Uz to plaćaju i jednog radnika. Pored oranica u njihovom vlasništvu, u zakup uzimaju još oko 15 hektara, na kojima proizvode stočnu hranu i gde ovce provode vreme na ispaši.
”Kada je u pitanju potrošnja hrane i njena dalja upotreba, pet ovaca se može porediti sa jednom kravom. To znači, da ja sa 150 ovaca kao da imam 30 krava, a sa tim brojem krava u današnje vreme ne mogu da živim normalno, nego moram da radim još poslova sa strane kako bi izgurao tu proizvodnju. Sada nam je žao da prekidamo i ovce nam dosta znače za ispašu njiva pre oranja i setve, jer je ovca veoma zahvalna životinja, njeno đubrivo je jako kvalitetno za poljoprivrednu proizvodnju. Neke perspektive za sada ima, ali u malim tragovima, dosta nam znače subvencije koje daje država, ali da može bolje to je sigurno”, priča Zoranov unuk Aleksandar.
Aleksandar se pored bavljenja muzikom i stalnog zaposlenja u valjevskoj bolnici odlučio da ostane na porodičnom imanju, i uz dedu bišeg vozača autobusa i oca koji je po struci veterinarski tehničar, posveti poljoprivredom.
”Mnogo mi znači rad kod kuće, jer se oslobodim stresa, skrenem malo misli sa nekih dnevnih problema, jer radim u šok sobi. Ovce su inače dobra terapija, čak bi i preporučio da ko želi da pobegne iz grada i bavi se poljoprivredom, da gaji ovce jer su veoma zahvalne po tom pitanju. Sam momenat kada se ovce puste na pašu to je nešto neprocenjivo, mozak stavi na stend baj, što dosta znači. Bavljenje muzikom je nešto što volim, sviram harmoniku, kroz koju ispoljavam svoju kreativnost i energiju”, kaže ovaj mladi proizvođač.
Profesor na katedri za ovčarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Ivan Pikler kaže da je sjenička ovca jedna od naših najkvalitetnijih domaćih sojeva pramenke koji se sreću i na njoj u svakom slučaju treba raditi, međutim, kako dodaje ona se često ne drži na tako kvalitetan način kao što je to slučaj na farmi Petrovića, gde je sve urađeno kako treba i životinje su vrlo lepe.
Prema njegovim rečima proizvođači često ne prave objekte koji zadovoljavaju osnovne biološke potrebe samih grla, jer ”objekat su pluća same štale i ukoliko se tu pogreši u samom startu, to može napraviti jako puno problema kasnije u proizvodnji, koji se ne mogu ishranom ni zdravstvenom zaštitom rešiti”.
”Druga stvara koja se dešava na tržištu, je divljanje cena inputa odnosno stočnih hraniva, našta mi ne možemo puno uticati ali odgajivače možemo savetovati na koji način to mogu malo da prebrode. Da li će pripremati silažu ako imaju dovoljno kvalitetne biljne mase ili će grla više izvoditi na pašnjak to je na njima samima da odluče. Proizvodnja je kompromis između mogućnosti i onoga šta želi proizvođač. Ukoliko ima više mogućnosti, više će ponuditi životinji i samim tim će više dobiti”, kazao je profesor Pihler.
Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”, podseća da je dobrom selekcijom i uzgajivačkim uslovima u poslednjih nekoliko godina u valjevskom kraju značajno unapređen sjenički soj ovce, koja postie značajne rezultate.
U tome kako ističe značajnu ulogu ima dr Radosav Vujić, ali i preduzeće ”Agrorazvoj” koje nabavkom kvalitetnih jagnjadi sjeničke rase širi tu ovcu na našem terenu, a ovaj kraj postaje mesto gde se stvara značajan genetski materijal.
”Cilj je da kroz selekciju, dobre uslove nege i odgoja proizvesti ovcu koja daje više kvalitetnijeg mesa, a koje može ići na evropsko i druga tržišta. U planu je izgradnja mini klanice kako bi iz ovog kraja prodavali meso u trupovima ili polufabrikovano i da sa ovdašnjim Udruženjem odgajivača ovaca pokušamo plasman vune, da je prerađujemo i od nje napravimo više proizvoda. Cilj je da našim proizvođačima i njihovim porodicama, a kojih je iz godinu u godinu sve više koji imaju stada od preko 100 ovaca, na ovaj način obezbedimo egzistenciju i da mogu da zarade”, naglasio je direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
Komentari