Uzgoj trkačkih konja za mnoge je i ljubav i biznis istovremeno. Ipak kako se u Srbiji zimi ne održavaju konjske trke, mnogi vlasnici ergela ili entuzijasti ljubitelji, ovaj period koriste da pripreme svog ata za predstojeću sezonu. Mnogi instruktori smatraju da treba početi sa osnovnim radom već početkom ili sredinom ferbuara kada trening konja kreće sa kasom, da bi kasnije od druge polovine februara i marta prešli u galop.
Trening galopskih grla se u mnogome razlikuje u zimskom periodu nego tokom sezone. Po završetku sezone, konjima koji su trčali daje se kratak predah, pa se akcenat stavlja na mlada grla – jarlinge. Kako izgleda obuka mladih galopskih grla, pitali smo radnog jahača Tamaru Jančić.
Možda vas zanima
„Obuka jarlinga počinje sa njihovom socijalizacijom, privikavanjem na opremu i najahivanjem. Najahivanje traje oko mesec dana, zavisno od temperamenta grla, jer neki jarlinzi ne prihvataju tako lako opremu i jahača na svojim leđima. Kada se završi obuka sa mladim konjima, kreće se sa ozbiljnijim treninzima. Treba biti oprezan sa njima jer su to neiskusna i ambiciozna ždrebad, koja su spremna ići preko svojih mogućnosti, što dovodi do povreda. U tom periodu se i stariji konji vraćaju u trening i predvode svoje mlađe drugare. Na čelu svake partije, u kojoj su pretežno mladi konji, nalaze se iskusna grla koja treba jarlinzima da služe kao uzor“, objašnjava Tamara.
Za galopske trke koristi se engleski punokrvnjak, treninzi traju 6 dana u nedelji i to u prepodnevnim satima, a sedmi dan treba ostaviti grla za odmor i opuštanje. S obzirom na naše klimatske uslove i često zaleđene podloge u zimskom periodu, konji ne mogu da galopiraju, već se trening bazira na kasu. Za mlada grla koja su tek ušla u trening, trajanje kasa je na početku značajno kraće, pa se s vremenom povećava.
„Konji se prvo istimare, a zatim osedlaju i uzjašu. Kada izađu napolje hodaju 15-ak minuta, da bi se zagrejali. Zatim kas u trajanju od 25 minuta, koji se uglavnom izvodi u nekom krugu ili na kružnoj stazi. Pravi se pauza i tada konji hodaju 15-ak minuta da bi se odmorili, nakon čega se kasa još 25 minuta, ali je smer kretanja suprotan od smera u toku prvog kasa. Posle drugog kasa trening se završava hodom od 15-ak minuta, da bi se konji osušili od znoja i da im se puls i disanje smire. Bilo bi poželjno da u ovom periodu konji budu ošišani i da za vreme boravka u svom boksu nose štalsko ćebe“.
Kako u letnjem tako u zimskom periodu, koristi se ista oprema za trening, s tim što se zimi dodatno koristi ćebe za trening kako bi se sačuvalo zdravlje konja zbog vremenskih uslova.
„U standardnu opremu spada: uzda – za kontrolu konja pomoću ruku, okovratni kajš – kao pomagalo jahaču da održi balans, ukoliko se konj zaigra u toku jahanja, radno sedlo sa uzengijskim kajiševima, uzengijama i kolanom, podsedlice koje se stavljaju ispod sedla i služi kao zaštita za leđa konja, štitnici za noge i oprema koja nije uvek neophodna; na primer: blinkers koji se koristi kod konja koji dosta obraćaju pažnju na okolinu, pa mu blinkers pomaže da se usredsredi na trening i martingal za konja koji previsoko podiže glavu. Takođe je neophodno da konji budu potkovani jer su one kao cipele kod čoveka“, naglašava Tamara.
Osim neophodne opreme i adekvatnog i doziranog treninga koji se bazira na aerobnom radu, kada se kiseonik više troši u organizmu, treba povesti računa o ishrani. Uz zob i seno, u ishrani potrebno je obezbediti veliku količinu proteina. Kasnije, kad krene kratak i brz anaerobni rad, zbog mlečne kiseline, zastupljenost proteina se smanjuje, a ostatak treninga se nastavlja.
„Tokom aprila kreću bliske pripreme za trke. Tada se obraća pažnja za šta je koji konj spreman i da li je uopšte spreman da trči trku i tada se formiraju partije u kojima će trenirati konji sa sličnim mogućnostima. Na primer, sprinteri će biti u jednoj partiji, stejeri u drugoj, kasnostasni u trećoj i tako dalje“.
Komentari