Da li je svinjarstvo i dalje u silaznoj putanji?
ČITAJTE JOŠ
Svinjarstvo isplativo samo ako tovite svoju prasad!
Miroslav Atanasković ( 57 ) iz Mačkovca kod Kruševca, vlasnik najveće farme svinja u Rasinskom okrugu, kaže da tov bez proizvodnje prasadi odavno nije isplativ posao. Ističe da je opstanak moguć samo u zaokruženom ciklusu, ali da je to proces koji zahteva naporan rad, veliko znanje, značajna početna ulaganja ali i ogromno angažovanje
-U Rasinskom okrugu i šire sve je manje farmi svinja, uglavnom odustaju oni koji su se opredelili samo za tov koji, ukoliko nemate svoju prasad, nije isplativ čak ni ako ih čuvate samo za lične potrebe- navodi naš sagovornik koji kompletan posao vodi sa sinom Stefanom ( 29 ) bez čije pomoći, kako kaže, ne bi mogao niti jedan dan bude odsutan sa farme.
Činjenica da je sa oko 650 svinja on danas najveći proizvođač u Rasinskom okrugu, samo potvrđuje da ova grana stočarstva polako izumire u ovom delu Srbije.
–Na privatnim farmama u Bačkoj i Sremu ljudi imaju i do 10.000 svinja, a ja sam sa 550 u tovilištu i 100-nak na farmi za odgoj, čekalište i prasilište, najveći uzgajivač u svom kraju– navodi Atanasković.
Ono što godinama muči uzgajivače svinja je to što cena žive stoke stalno varira, pa se neretko dešava da godinu, pa i dve, tri u nizu, završavaju sa gubitkom.
-Do pre oko mesec i po dana cena po kilogramu je bila oko 300 dinara, što je zadovoljavajuće. Sada je 220 do 250 dinara, što je potpuno neisplativo za one koji se bave samo tovom- tvrdi on, te objašnjava da bi sa trenutnom cenom prasadi od 400 dinara, tovljenik morao da košta najmanje 300, da bi se poslovalo pozitivno.
Atanaskovići se svinjogojstvom bave 15 godina a na farmi imaju dve rase, jokšir i landras.
–Izbor sistema ukrštanja je veoma važan. Kada spojite čiste rase landrasa i jokšira, dobijete F1 generaciju krmača koje će dati tovljenike sa zadovoljavajućom količinom kvalitetnog mesa. Takođe, dobijate i veće leglo, te prasad koja će biti otpornija– navodi ovaj farmer, dodajući da se njegove krmače prase dva i po puta godišnje, da oprase do 20 prasića, a da nakon pet, šest prašenja završavaju u klanicama.
Farma za proizvodnju i tov svinja je ozbiljna investicija
Ističe i to da je farma za proizvodnju i tov svinja ozbiljna investicija.
–Ukoliko želite da se ozbiljno bavite ovim poslom, potrebno je uložiti dosta novca. U opremu za farmu za tov svinja uložio sam oko 70.000 evra, a u ovu drugu koja se sastoji iz tri dela (čekalište za krmače, prasilište i odgoj) oko 100.000 evra. Imam i hranilice, rešetkasti pod, grejne ploče za prasilište i dobru ventilaciju, koja je veoma važna. Ono što još uvek nedostaje u farmi kod krmača je automatsko hranjenje u čekalištu, što bi nam dosta olakšalo posao. Takođe, nedostaje i deo za prihvat zrnaste hrane u rinfuzu.
Kao jedan od ozbiljnijih problema u ovom poslu, Atanasković navodi promenljiv kvalitet hrane za svinje, koju kupuje jer nema ni dovoljno zemlje ali ni vremena kako bi je sam proizvodio:
–Iako uvek kupujem hranu koja slovi za najkvaliteniju, to opet nije garancija, jer je i ta hrana nekad dobra nekad loša, a kada je loša, svinje dobiju proliv koji se u 90 odsto slučajeva inače javlja zbog loše hrane i onda to bude veliki problem, lečenje, gubici i ostalo. Od ostalih bolesti najčešći su edemi pluća i cirko virusi, ali je to manji problem, jer za te bolesti postoje vakcine.
Nezadovoljan je ovaj farmeri, kako kaže, bespotrebnom birokratijom, te odnosom veterinara prema farmama koje obilaze:
–Od nas se traži da uradimo analizu gradske vode za svinje, to košta, a potpuno je bespotrebno jer je to ista voda koju mi pijemo. Mišljenja sam i da je potpuno besmisleno to što se krmačama radi analiza krvi na svakih šest meseci, ne toliko zbog novca koliko zbog činjenice da je to uznemirujuće za životinje. Možda i najveći problem su aktivni nadzori na svaka tri meseca, gde nam veterinari ulaze na farmu bez prethodne dezinfekcije i bez skafandera a bili su pre toga i na drugim farmama, pa donesu razne bolesti.
Svima koji razmišljaju da se bave ovim poslom, savetuje da se odluče i za proizvodnju i za tov. Ono što bi budući farmeri trebalo da znaju je i da je uzgoj svinja posao koji traži danonoćni rad (prašenje se uglavnom dešava noću) i da se radi 365 dana u godini.
Kaže i to da je pored pravilne ishrane, izuzetno važan i prostor u kome se odgajaju svinje, koji mora biti pre svega čist. Važno je i da vazduh bude čist, što se rešava dobrom ventilacijom, a treba voditi računa i kada je leto, jer krmače teško podnose vrućinu.
–Ako im stvorite prijatan ambijent, krmače će biti zadovoljne i odnegovaće zdravu prasad, a i brojniju – poručuje na kraju Atanasković.
Komentari