Za jedan litar mleka proizvođači u kolubarskom kraju, u zavisnosti od predate količine i otkupljivača, dobiju najmanje 23 dinara, a najviše 40 ako se radi o proizvodnji od 1000 i više litara. Ovdašnji stočari koji su se opredelili za mlečno govedarstvo kažu da se ovom proizvodnjom bave samo oni koji moraju a kao jedan od najvećih problema ističu paritete cena.
„U čemu je problem? Litar nafte je 170 dinara a litar mleka 40 dinara sa premijom. Računica je nikakva. Kad bi uzeli olovku, pozitivna nula. Rada nema nigde. Sin je ostao na selu, neće da traži drugi posao i moramo da radimo to što radimo. Trenutna cena mleka ne pokriva ništa. Mi imamo naše žito i pravimo koncentrat i tako ko ume on se i dovija. Malo ako država da ove premije to je zarada. I pored svega mlekarstvo u odnosu na druge proizvodnje je dobro jer su tovljenici sada 120 dinara. Kupinu nismo brali, šljiva je bila jeftina pa je mleko ipak malo sigurnije‘“, ovako trenutnu situaciju u mlekarstvu komentariše Slobodan Đuričić, koji na farmi u Goloj Glavi ima preko 20 grla od kojih je devet muznih krava.
Možda vas zanima
Đuričići svakoga dana mlekari isporuče oko 100 litara mleka uz težnju povećanja proizvodnje, ako ne onda će kaže Slobodan „zatvarati fabriku“. Sve to napominje pre svega zavisi od otkupne cene mleka. Preko tri decenije u mlečnom govedarstvu su i Jakovljevići iz Vragočanice. Na frmi je trenutno 15 muznih krava a dnevno isporuče 150 litara mleka.
Litar nafte je 170 dinara a litar mleka 40 dinara sa premijom. Računica je nikakva. Kad bi uzeli olovku, pozitivna nula
„Ovde svakoga meseca se dobija novac. Mlekare redovno plaćaju, dok u drugim proizvodnjama nije baš tako. U zavisnosti od kvaliteta za litar mleka dobijam 40 dinara, nekada bude i koji dinar više. Bitno je da se vodi računa o kvalitetu i da bude u klasi. Daleko je od idealne cene ali se nadam da će vremenom biti bolje. Kada je rodna godina i jeftinija stočna hrana, bude i bolje a dosta zavisimo i od nafte. Ove godine odnosi cena su se poremetili i to baš nije relano. Obrađujem 12 hektara gde proizvodimo seno i silažu, a deo koncentrovane hrane kupujemo. Da bi bilo bolje neophodne je uskladiti cene, da se ova proizvodnja i dalje stimuliše jer da nije subvencija ne bi mogli da opstanemo“, rekao nam je Tihomir Jakovljević, stočar iz Vragočanice, koji napominje da ipak neće odustati od ove proizvodnje jer je za odjanje dobrog grla potrebno više godina.
Inače, oko šest miliona i trista kilograma mleka u proseku se proizvede na 160 porodičnih gazdinstava iz Udruženja odgajivača goveda simentalske rase „Kolubarski simentalac“, koje okuplja odgajivače mlečnih goveda iz sela Kolubarskog okruga. Ovde se radi o preko 1500 grla simentalske rase, a po jednom mlečnom grlu u proseku se proizvede 4800 kilograma mleka. Ovo su podaci Udruženja koje je osnovano 2012. godine a koje okuplja gazdinstva koja žive od proizvodnje mleka. Podaci pokazuju i da u proseku po gazdinstvu ima 9 muznih krava, 3 junice, 2,72 teleta i 2,73 bika u tovu. U Udruženju kažu da očekuju povećanja broja grla na farmama stim što ima i novih članova koji imaju manji broj grla, a koji je ulaze u ozbiljniju proizvodnju.
Goran Jakovljević, direktor Stočarsko veterinarskog centra „Velika Plana“, komentarišući trenutno stanje govedarske proizvodnje u Srbiji kaže da je ‘stočarska proizvodnja u našoj zemlji u svakom pogledu bila jedan od generatora napretka Srbije i što se tiče izvoza ali i stabilnosti domaćih proizvoda, ali i cena na domaćem tržištu.
„Zadnjih petnaestak godina stanje se drastično promenilo, pa imamo situaciju da se svake godine u zavisnosti od dela Srbije broj krava smanjuje u proseku za 5 do 7 odsto. Prema nezvaničnim podacima, sa kojima mi raspolažemo sa terena, u Srbiji trenutno ima 350.000 do 370.000 plotkinja od čega 270.000 krava i 100.000 junica, što je najmanji broj ove kategorije goveda odkada se vodi statistika“, rekao je Jakovljević, koji je u Valjevu održao predavanje članovima Udruženja odgajivača goveda simentalske rase „Kolubarski simentalac“.
On kaže da što se tiče genetskog materijala ne zaostajemo za drugim zemljama, navodeći primer saradnje Stočarsko veterinarskog centra „Velika Plana“ sa jednom nemačkom kompanijom od koje kupuju priplodne bikove i tu genetiku koju koriste nemci prodaju u Srbiji po znatno nižim cenama nego kod njih.
Zadnjih petnaestak godina stanje se drastično promenilo, pa imamo situaciju da se svake godine u zavisnosti od dela Srbije broj krava smanjuje u proseku za 5 do 7 odsto
„Oni koji se ozbiljno bave stočarskom proizvodnjom i na farmama imaju više od 10 ili 15 krava, znaju dosta toga i mi možemo samo da im pomognemo i damo određene smernice kako da uštede u proizvodnji, šta da planiraju. Inače u poslednje vreme nailazimo na problem koji je vezan za korišćenje interneta gde sami farmeri pokušavaju da budu veći genetičari od ljudi koji se time bave. Na taj način ne koristi se plan osmenjavanja, što se nekad radilo, gde se tačno znalo u kom periodu se koriste određene linije bikova kako bi kod potomstva popravili određene mane (stav nogu, kapacitet, struktura vimena, količina mleka). Na ovaj način mnogi farmeri pokušavaju sami da naprave bolju kravu od stručnjaka kojima je to glavni posao, pa ima dosta slučajeva parenja u srodstvu, genetskih poremećaja“, kaže Jakovljević.
Nekada je Srbija po brojnosti goveda simentalske rase bila treća, posle Nemačke i Austrije. Stvari se menjaju i danas su neke zemlje što se tiče brojnog stanja simentalca ispred nas.
„Naš simentalac je izuzetno cenjen a što se tiče kvaliteta mleka tu smo dobri, ali tačnih podataka o proizvedenim količinama nema. Postoje razni podaci ali niko sa sigurnošću trenutno ne može reći kolika je prosečna proizvodnja mleka simentalskog govečeta kod nas. Takva baza podataka ne postoji i to nam čak stvara određene probleme iz razloga što imamo i zahteva za izvoz semena iz Srbije. Kočnica je što nemamo podatak o proizvodnji mleka. Sa ovakvim trenutnim stanjem teško da ćemo biti konkurentni na drugim tržištima, jer kod nas je jako skupa proizvodnja. Parcele u južnoj Srbiji su jako male, nisu grupisane, što svakako poskupljuje proizvodnju hrane a samim tim i inputi koji ulaze u cenu mleka su jako veliki i zato je naša proizvodnja nerentabilna i na granici profitabilnosti.“
„Sa druge strane na primer jedna Holandija koja ima veliku proizvodnju mleka i gaji isključivo Holštajn rasu, ima mnogo manje cene inputa i kod njih je cena koštanja mleka znatno niža. Iz tog razloga mi ne možemo njima da budemo konkurentni jer su njihove cene mleka i mlečnih proizvoda dosta niži. Problem je što su i zahtevi za izvoz jako rigorozni, ali imamo i neke barijere koje smo probili što se tiče ruskog tržišta gde su se naši proizvodi jako dobro pokazali ali ne možemo da imamo količine koje se tamo traže“, ističe doktor Goran Jakovljević i dodaje da našu proizvodnju održavaju subvencije. Problem su kaže i staračka domaćinstva, koja imaju po jednu ili dve krave, a kojih ima najviše u Srbiji.
Nažalost kada ona nestanu mlade generacije se ne bave više tom proizvodnjom i zato nam brojno stanje krava opada. Na pitanje šta nam je činiti kaže da je teško odgovoriti jer prema njegovim rečima na nivou države nema plana šta raditi bar u narednih pet godina i kako povećati brojno stanje goveda i kako zadržati mlade na selu i podstaći da se bave tom proizvodnjom.
Autor: Dejan Davidović
Komentari