Faktor koji ne treba zanemariti pri uzgoju životinja je svakako ishrana. Iako je upotreba antibiotika u ishrani životinja zabranjena 2006. godine, aditivi imaju široku primenu i ishrani stoke. Kako ih koristiti i koje mogu biti posledice pročitajte u daljem tekstu.
Možda vas zanima
Nove rase i tipovi domaćih životinja zahtevaju pravilnu i dobro izbalansiranu ishranu, kako bi ispoljili svoje genetske proizvodne mogućnosti. Troškovi ishrane čine i do 80 odsto ukupnih troškova pri intenzivnom uzgoju. Prethodna konstatacija potvrđuje značajnu ulogu ishrane.
Poslednjih godina nameću se novi zahtevi u pogledu pripreme hrane za životinje. Savremeni principi ishrane zajedno sa genetskim potencijalom, ali i drugim faktorima, u poslednjih 30 do 50 godina omogućili su intenzivnu selekciju, sa boljim proizvodnim rezultatima u kraćem vremenskom periodu i boljom konverzijom hrane. Smatra se da genetski potencijal savremenih rasa i hibrida domaćih životinja može doći do potpunog izražaja, samo ukoliko su njihove potrebe za ishranom zadovoljene svim neophodnim hranljivim materijama, uz poštovanje ostalih zahteva uzgoja.
Izbor odgovarajuće hrane
Hranive potrebe životinja mogu se zadovoljiti velikim brojem hraniva. Izbor hraniva zavisi od vrste i kategorije životinja, zdravstvenog stanja, uslova sredine, produktivnosti. Hraniva vrednost, različitih vrsta hraniva, razlikuje se prema sadržaju pojedinih hranljivih materija, prema energetskoj vrednosti, ali i prema načinu konzervisanja i obrade hrane.
Šta su aditivi?
Aditivi predstavljaju materije koje se dodaju u hraniva, radi poboljšanja nekih njihovih svojstava. U savremenim pristupima ishrane domaćih životinja, sve je veća upotreba aditiva. Dugo su kao dodaci hrani za životinje korišćeni antibiotici, u prvom redu radi poboljšanja proizvodnih rezultata. Evropska unija zabranila je upotrebu antibiotika u ove svrhe 1. Januara 2006. godine. Ovaj datum se istovremeno može smatrati i početkom intenzivnog istraživanja uticaja različitih aditiva, ali i početkom intenzivne primene istih u ishrani domaćih životinja. U ishrani nepreživara danas su veoma aktuelni različiti dodaci koji imaju nutritivnu, stimulativnu i preventivnu ulogu, ili se koriste kao konzervansi, antioksidansi, enzimi, kiseline, arome, boje i dr.
Probiotici i prebiotici
Probiotici i prebiotici su aditivi koji već imaju široku primenu u ishrani domaćih životinja. Probiotici predstavljaju preparate sa živim mikroorganizmima, koji se koriste za zamenu ili dopunu mikroflore probavnog trakta životinja, dok su prebiotici definisani kao “nesvarljivi sastojci hrane, koji imaju pozitivan uticaj na domaćina, tako što selektivno stimulišu rast i aktivnost jedne ili ograničenog broja bakterija u debelom crevu i time poboljšavaju zdravlje domaćina”.
Mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje crevnog trakta životinja, povećavajući broj korisnih bakterija, kao što su bakterije mlečne kiseline i bifido bakterije, te inhibirajući broj sledećih patogenih bakterija: Escherichia coli, Clostridium species, Campylobacter jejuni, Enterobacterium species, Salmonella enteritidis, Salmonela typhimurium.
U intenzivnoj živinarskoj proizvodnji kao dodaci u hrani koriste se još: enzimi, emulgatori, antioksidansi, organske kiseline i fosfolipidi, probiotici, prebiotici, simbiotici i mnogi drugi. Brojna istraživanja sa pojedinim dodacima ili kombinacijom više njih su sprovedena kako bi se došlo do odgovarajuće formulacije obroka sa što boljim učinkom na proizvodne parametre i zdravstveni status životnja.
Poslednjih godina veoma su aktuelni i biljni aditivi ili fitoaditivi, koje predstavljaju ekstrakte biljaka. Fitoaditivi deluju kao antioksidanti, kao poboljšivači metabolizma, te kao regulatori razvoja patogenih mikroorganizama kao što su bakterije i plesni.
Pored navedenih, u širokoj upotrebi su i zakiseljivači, adsorbenti, butirati, enzimi, mineralni dodaci i vitamini.
Treba biti oprezan sa aditivima
Iako je upotreba dodataka ishrani (aditiva) u praksi pokazala brojne pozitivne rezultate, smatra se da kontinuirana ili dugotrajna upotreba aditiva u hrani za životinje može da ima negitavne posledice po zdravlje ljudi, koji konzumiraju namirnice životinjskog porekla. Zbog navedenog, veoma je važno da upotreba aditiva bude kontrolisana, i da obroke sastavljaju stručna lica. Takođe je važno da se prate savremena dostignuća u ishrani životinja, kako sa aspekta nauke, tako i sa aspekta tehnologije proizvodnje hrane.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Piše: Mr. sc. Mirjana Delić-Jović (Univerzitet za poslovne studije Banjaluka)
Komentari