Već bezbroj puta iskustvo je pokazalo da se naši poljoprivrednici plaše noviteta koji dolaze sa Evropskim normama koje se približavaju i našoj državi. To se pokazalo i kod prvih konkursa za bespovratna sredstva, gde je zbog loše pripremljenosti, ali često i zbog krivog razumevanja i tumačenja, pristiglo malo prijava, a samim tim i rezultati prvog konkursa nisu na nivou očekivanja javnosti.
Možda vas zanima
Iskustva iz susednih država nam govore da se Evropski procesi planiraju godinama unapred i da je prava informacija u pravo vreme jako često pun pogodak.
Ulaskom u Evrospke fondove i poljoprivredna programska razdoblja pokreću se dodatni vidovi podsticaja proizvodnje radi očuvanja konkurentnosti i opstanka malih poljoprivrednika na velikom Evropskom tržištu. Jedna od tih mera je i mera za dobrobiti životinja, koja se trenutno provodi u deset Evrospkih država. Dobijanjem zelenog svetla od Evropske komisije od sredine maja ove godine ovaj program sprovodi se u Hrvatskoj.
Nakon pokretanja ove mere svim stočarima i peradarima koji unaprede uslove držanja životinja omogućuje se dobijanje dodatne novčane potpore od ukupno 20 miliona eura namenjenih za ovu meru što pojedinačno iznosi maksimalno 262 eura po mlečnoj kravi, 152 eura za junad, 147 eura za telad, te 253 eura za krmače i nazimice. Pored toga značajne su potpore i za koke nosilje ali i za brojlere.
Dobrobit životinja na obuhvata samo zdravlje i fizičku dobrobiti već i psihološku dimenziju te priirodno ponašanje životinje. Glavni cilj ove mere je osigurati poboljšanje standarda u ishrani, uslovima smeštaja, pristup ispaši i ispustu u uzgoju životinja.
Ova mera u državama članicama EU počela je još u programskom razdoblju 2007-2013, a najbolji rezultati su ostvareni u Austriji gde je sklopljeno 36.228 ugovora. Sledi je Nemačka sa 16.529 ugovora na godišnjem nivou.
Sa obaveznim trajanjem od jedne godine poptpora se dodeljuje korisnicima koji u uzgoju domaćih životinja sprovode propisane dodatne obaveze za pojedinu vrstu životinje. Korisnici ove mere su aktivni poljoprivrednici upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava i vlasnici farmi. Minimalan broj životinja je za goveda 4 grla, a za svinje i perad pet dok maksimalan broj nije propisan.
Kod mlečnih krava korisnik se može prijaviti za tri područja dobrobiti; poboljšana ishrana; poboljšani uslovi smeštaja životinja, te pristup životinja otvorenom prostoru. Kod poboljšane ishrane korisnik mora podneti sve zahteve, izraditi dnevni, mesečni i godišnji plan ishrane, u ishranu valja uključiti dodatnu količinu sena, jednom godišnje analizirati žitarice na aflatoksin.
Kod poboljšanja smeštaja životinja korisnik mora ispuniti jedan od osnovnih zahteva i osigurati najmanje 6,6 kvadrata podne površine po kravi i u ležišta postaviti najmanje 2 kg slame dnevno po jednoj kravi. Ako korisnik odabere i poboljšanu ishranu i poboljšane uslove, te krave najmanje 120 dana godišnje držati na ispaši može maksimalno dobiti 262,78 eura po jednoj kravi godišnje dodatnih potsticaja, odnosno bespovratnih prihoda.
Srbija je upravo sada u momentu kada poljoprivrednici počinju povlačiti bespovratna sredstva iz fondova, a samim tim grade objekte i dugoročno planiraju neku buduću poljoprivrednu proizvodnju. Zbog svega toga, ova pravovremena informacija šta mogu očekivati za nekoliko godina zasigurno će mnogima pomoći da već sada dugoročno svoju proizvodnju, ali i nove objekte koje grade, prilagođavaju normama koje dolaze uskoro, te koje će im osigurati dodatne i značajne prihode i pomoći da budu konkurentni na globalnom i puno većem tržištu od sadašnjeg na kojem trenutno posluju.
Autor: Miroslav Mašić
Komentari