Suprotno uobičajenom verovanju, veći izvor metana je zapravo podrigivanje krava uzrokovano procesom koji se naziva enterička fermentacija koji doprinosi emisiji metana. Enterička fermentacija je proces varenja u kome se šećeri razlažu na jednostavnije molekule za apsorpciju u krvotok. Ovaj proces takođe proizvodi metan kao nusproizvod. Međutim, mali procenat metana se takođe proizvodi u debelom crevu krave i oslobađa se. Pored toga, značajne količine ovog gasa sa efektom staklene bašte se stvaraju u ribnjacima i lagunama koji se koriste za preradu kravljeg stajnjaka, navode stručnjaci iz NASA.
Mogu li genetski modifikovane krave smanjiti emisiju metana?
Uzgoj teladi u proleće predstavlja pionirski potez u poljoprivredi za brojne stočare – selektovanje krava koje emituju manje metana.
Stoka je odgovorna za čak 14,5% ukupnih emisija gasova staklene bašte. Metan, drugi najznačajniji gas, oslobađa se podrigivanjem stoke, čak do 80% od ukupne količine koja se emituje.
Istraživanje o emisiji metana i genetici krava
Studije pokazuju da mlečne krave oslobađaju gotovo 7 kilograma metana tokom dana. Genetička kompanija smatra da je rešenje to što prodaje spermu bikova sa genetskim karakteristikama koje smanjuju emisiju metana, stvarajući mlečnu stoku sa smanjenim gasovima staklene bašte.
Ovakva komercijalna dostupnost genetski modifikovanih karakteristika mogla bi imati značajan uticaj na smanjenje emisije metana, jednog od najvećih izvora gasova staklene bašte, navode stručnjaci i naučnici iz stočarske industrije.
Potencijal smanjenja emisija metana
Ovi genetski modifikovani atributi mogu imati značajan uticaj na smanjenje emisija, predviđajući pad od 1,5% godišnje, sa mogućim smanjenjem od 30% do 2050. godine.
Možda vas zanima i: NOVA HRANA ZA MLEČNE KRAVE: Mikroalge koje vare insekti jačaju imunitet
Problemi i diskusije
Međutim, neki stručnjaci iz sektora poljoprivrede izražavaju zabrinutost oko mogućih problema sa varenjem hrane kod ovih genetski modifikovanih grla. Juha Nousiainen, viši potpredsednik finske mljekare Valio, naglašava da mikroorganizmi u crevima stoke proizvode metan tokom procesa varenja vlakana, što je prirodni proces, a ne rezultat same genetike životinje.
Uticaj poljoprivrede na efekat staklene bašte i zagađenje
Poljoprivreda ima značajan uticaj na emisiju gasova staklene bašte. Životinje, pre svega goveda, oslobađaju velike količine metana tokom probavnog procesa, što čini značajan deo emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.
Uzgoj stoke, korišćenje đubriva, kao i različite poljoprivredne prakse, sve to doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Stručnjaci se trude da pronađu održive metode koje će smanjiti emisiju gasova staklene bašte iz poljoprivrede, a genetska modifikacija stoke je samo jedan od načina kojim se istražuju alternative kako smanjiti ovaj uticaj.
Očekuje se daljnji razvoj u ovoj oblasti kako bi se pronašli najefikasniji i održivi načini proizvodnje hrane, sa manjim uticajem na globalno zagrevanje.
Komentari