U protekle dve decnije valjevski kraj postao je prepoznatljiv po sve masovnijem gajenju ovaca i to sjeničke pramenke, rase koja je osim u Valjevu dominantna i na području cele Srbije. Poljoprivrednici za ovu rasu se opredeljuju jer je otporna i lako se prilagodila ovdašnjim klimatskim uslovima, nije zahtevna za gajenje. O brojnosti ove rase ovaca u ovom kraju dovoljno govori podataka je u matičnom zapatu ima 40.000 grla.

,,Da ne radimo svi u kući ne bi mogli da držimo ovce. Sve što zaradimo ulažemo u ovu proizvodnju i tako opstajemo. Ako hoćete da imate ovce, morate da ih hranite, ne može samo na pašu. Drugi ljudi ih drže radi korova, al mora ujutru i uveče da se daje koncentrat. Ja 180.000 dinara svakog meseca dajem za koncentrat, pa vi vidite koliko to iznosi. Ne treba subvencija, nego da nam obezbede cenu i ja znam da ću da je gledam. Čim odgajim jagnje od 30 – 40 kila ja znam koliko mi doprinese. I svi bi se mi borili”, kaže Zoran Petrović, odgajivač ovaca iz Zlatarića kod Valjeva.
Na farmi Petrovića trenutno je 187 odraslih priplodnih grla, a njegovo stado je ponelo titulu apsolutnog šampiona 16. Ovčarske izložbe, koja je održana u Pričeviću. Izložba ovaca rase sjeničke pramenke privlači sve veću pažnju kako odgajivača tako i brojnih posetilaca, a ove godine odabrano je preko 200 najkvalitetnijih grla od 22 proizvođača. Pored izložbe organizovan je i peti festival Jagnjećeg pečenja.

Ovčarskom proizvodnjom i samom cenom jagnjadi u protekle dve godine zadovoljan je Nikola Lukić iz Gornje Bukovice, na čijoj farmi je 40 grla. Kako kaže, za sjeničku ovcu su se opredelili zato što je jako otporna na ovdašnje klimatske uslove.
,,Cena jagnjadi je 350 dinara za kiloram žive vage, ali i ona varira od mesta do mesta. Ova cena je trenutno mala, moglo bi više. Kada bi bilo 400 dinara svako bi bio zadovoljan, ko ima svoju zemlju da obrađuje, da ne raste korov, mislim da ima računa raditi. Moja proizvodnja je bazirana na klaničnu cenu jagnjadi. Na našem gazdinstvu 30 posto jagnjadi proda se za priplod, a kada bi se to povećalo na barem 50 posto, tada bi bila dobra računica i mogli bi da unapredimo proizvodnju”, kaže ovaj mladi odgajivač ovaca.
I u domaćinstvu Markovića iz Lukavca ovčarstvo je posao koji se prenosi sa kolena na koleno. Od 2017. Godine Božidar Marković je odlučio da unapredi proizvodnju, nabavi kvalitetniji priplodni materijal i trenutno u torovima ima 40 grla.
,,Ovčarstvo je isplativo ako neko ima dovoljno pašnjaka i može sam da proizvodi hranu. Sve se više ulaže u proizvodnju. Ljudi kupuju grla sa Peštera, kvalitetnija je ishrana, nega … Ja sam neke ovce plaćao po 500 evra, a ovna sam kupio na Pešteru za 1300 evra. Nisu to male sume”, kaže Marković.

Među najvećim stadima u valjevskim selima ima Vladimir Dobrašinović iz Lelića. Na njegovim livadama trenutno pase 300 ovaca, međutim, kako kaže, ovčarstvo je trenutno u preživljavanju, jer nema dovoljno investicionog ulaganja.
,,Mi za svetom, za zapadom zaostajemo 50, a za istokom i jugom najmanje 30 godina. Sad je sve svima dostupno pa se može videti recimo kakvi su objekti u Brazilu, kakve mašine. Ove godine su subvencije povećane svima osim u ovčarstvu, trebalo bi da i nama povećaju 20 posto koliko i drugima. Treba liberalizovati izvoz jagnjećeg mesa”, smatra Vladimir Dobrašinović.
Kako je ocenio Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu kvalitet grla koja se gaje u ovom delu Srbije se iz godine u godinu popravlja i sada, kako je rekao, imamo jedan zadovoljavajući nivo.
,,Neophodno je što veći broj grla uključiti u kontrolu produktivnosti, da imamo što veći broj umatičenih grla, da za što veći broj grla naši domaćini imaju pravo da dobiju subvencije koje država daje. Što su kvalitetnija priplodna grla samim tim ćemo imati dobru kontrolisanu proizvodnju, a naši domaćini će onda sa manjim brojem kvalitetnih grla moći da ostvare ekonomsku dobit i žive od posla kojim se bave. Preporučujem im da prvenstveno nastave sa nabavkom kvalitetnih priplodnih grla, da ona budu pod kontrolom produktivnosti a smim tim i rasadnik kvalitetnog priplodnog materijala jer on svakako ima 30 posto veću ekonomsku cenu na tržištu od merkantilne robe koja ide na klanje”, rekao je profesor Cvijan Mekić.