Foto: Dejan DavidovićSjenička oplemenjena pramenka odavno se odomaćila u valjevskim selima. Ovca, koja nema preterane zahteve po pitanju uslova smeštaja, ishrane, lako podnosi i niske temperature, a uz to donosi i dobru zaradu.
Mogućnosti za razvoj ove grane stočarstva u valjevskom kraju postoje, što potvrđuju i neiskorišćeni pašnjaci, ali i pored svega, malo je onih poljoprivrednika čija stada broje više od 50 grla. Jedan od retkih je Mirko Simić iz sela Bobove na čijoj smo farmi zatekli blizu 300 grla.
„Pre četiri godine rešio sam da se isključivo posvetim gajenju ovaca, jer je ovaj posao dosta lakši u odnosu na bilo koji drugi. Gajim sjeničku oplemenjenu pramenku, najviše za priplod, a u zavisnosti od doba godine, bude između 200 i 300 grla. Sve su umatičene i pored toga svake godine kupim još 10 do 20 novih grla. Zadovoljan sam ovom proizvodnjom jer za dve godine po ovci dobijem četiri jagnjeta. Ovde mogu da se proizvedu kvalitetna priplodna jagnjad koja se lako prodaju, a čija cena se, u zavisnosti od pola, kreće od 120 do 150 evra po komadu“, priča Mirko.
Možda vas zanima
Zadovoljan sam ovom proizvodnjom jer za dve godine po ovci dobijem četiri jagnjeta.
Svake godine za zimu na svom imanju pripremi 10.000 bala sena i oko 30 traktorskih prikolica silaže, dok koncentrovanu hranu i kukuruz kupuje.
„Ima dosta mladih koji su zainteresovani za ovu proizvodnju, što vidim prilikom prodaje priplodnih jagnjadi, međutim, mnogi ne veruju da će svake godine biti subvencija od strane države. Kada bi to bilo zagarantovano na jedan duži period, mislim da bi se ovčarstvo širilo. Inače, ja dobijam subvencije na vreme i one su čista dobit“, kaže Mirko i dodaje da u selima u Mesnoj zajednici Stave ima oko 5.000 ovaca, ali da je mali broj umatičen.
Svoju računicu u ovčarstvu našli su i Milivojevići iz Donjih Leskovica. Sa intenzivnijom proizvodnjom jaganjaca za priplod počeli su 2011. godine, kada su kupili 7 priplodnih grla. Danas stado, sa priplodnim dviskama i ovnovima, broji preko 80 umatičenih grla sjeničke oplemenjene pramenke.
Foto: Dejan Davidović„Problema sa prodajom priplodnih jagnjadi nema, uglavnom je tržište van Valjeva. Najviše jagnjadi prodam kod kuće, putem interneta. Uz oglas o prodaji postavim slike, te tako svi koji su zainteresovani mogu da pogledaju kakve karakteristike ima grlo, pa ako se odluče, oni dođu i kupe. To mi je mnogo lakše jer nema odlaska na pijacu. S druge strane, klaničari dolaze u susedno selo gde se obavlja otkup jagnjadi za klanje“, navodi Bojan Milivojević, koji za umatičena grla dobija i subvencije, što je kaže oko 300.000 dinara godišnje.
Interesovanje proizvođača postoji, ali ih je potrebno organizovati, uraditi rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje i ugovoriti siguran plasman.
„Ono što nas može radovati jeste da postoji sve veće interesovanje za ovčarskom proizvodnjom, a tome su umnogome doprinele i subvencije kada su u pitanju kvalitetna umatičena grla. Kada je reč o rasnoj orijentaciji, sjenička ovca treba da bude na prvom mestu, a uz ukrštanje sa drugim rasama, pre svega vinterbeg, možemo biti sasvim solidni proizvođači jagnjećeg mesa. Ogromni su naši potencijali u smislu površina za ispašu, kao i velike mogućnosti za izvoz“, kaže dr Radosav Vujić iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.
Foto: Dejan Davidović„Interesovanje proizvođača postoji, ali ih je potrebno organizovati, uraditi rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje i ugovoriti siguran plasman. Primećuje se da proizvođači koji već imaju 50 do 100 ovaca žele da prošire kapacitete, posebno oni koji na svojim gazdinstvima primenjuju savremene metode kod reprodukcije, jer su uvideli da se od ovčarske proizvodnje može solidno živeti“, zaključuje dr Vujić.
Komentari