Jedan od najisplativijih sistema tova u govedarstvu jeste sistem krava-tele. U Srbiji je sve popularniji, naročito kod farmera koji raspolažu pašnjacima. Otkrijte koje su prednosi ovog tovnog sistema i na čemu se zasniva njegova isplativost.
Možda vas zanima
Šta je sistem krava-tele?
Među najrasprostranjenijim sistemima tova u govedarstvu nalazi se sistem krava-tele, koji je usmeren na proizvodnju goveđeg mesa. Ovaj sistem podrazumeva specifičan način držanja goveda za tov odnosno proizvodnju mesa. Osnovni proizvod ovakvog sistema nije mleko, već tele, koje u ovakvom sistemu ostaje sa majkom do 6 ili 7 meseci starosti.
U Evropskoj uniji sistem krava-tele čini 36% ukupnog stočnog fonda.
U sistemu krava-tele, krava najveći deo godine provodi sa teletom na pašnjaku. Ovo je način držanja koji nije intenzivan (ekstenzivno držanje), i podrazumeva korišćenje zemljišta koje nije pogodno za ratarsku proizvodnju.
Najveći deo hrane za krave i telad nalazi se na pašnjacima. Stručnjaci procenjuju da po grlu treba obezbediti najmanje 1 hektar pašnjaka. U krajevima sa više padavina, na bujnijim pašnjacima se napasaju tri krave sa potomcima. Udeo ljudskog rada pri ovakvom načinu uzgoja je neznatan i dodatno smanju troškove.
Faze sistema krava-tele
Sistem krava-tele sastoji se od 4 faze:
• Telenje;
• Laktacija;
• Zasušenje muznih krava;
• Pripust (osemenjivanje).
Telenje
Što se tiče telenja najbolji su termini na proleće ili na jesen. Za ovaj sistem karakteristično je i to što se krave tele same, uz minimalnu asistenciju čoveka. Ova lakoća pri telenju postiže se izborom bikova koji daju manju telad, a koja će kasnije postizati odgovarajuće priraste (oko 800 grama dnevno). Važno je da se krave tele što lakše, bez ikakvih komplikacija.
Laktacija
Započinje telenjem i završava se odbijanjem teleta. U toku laktacije krave mogu proizvesti 1200 do 1800 litara mleka koje se u potpunosti koristi za istranu teleta. Nakon odbijanja telata kravama se smanjuje obrok uz ograničenu količinu sena i silaže (u zimskom periodu).
Zasušenje
Zasušenje se može sprovoditi u toku nekoliko dana ili odjednom, uz poštovanje preporučenih postupaka. Period zasušenosti krava traje od odbića do sledečeg teljenja.
Osemenjivanje
Oplodnja krava u ovom sistemu vrši se veštačkim osemenjivanjem ili prirodnim pripustom licenciranim bikovima mesnatih rasa koji daju manju telad. Problem kod veštačkog osemenjivanja može biti taj što krave iz ovakvog sistema uzgoja nisu navikle na često prisustvo čoveka, pa ih može biti teže fiksirati prilikom veštačkog osemenjivanja.
Rase pogodne za sistem krava-tele
Kao jedna od najpogodnijih rasa za ovaj sistem ističe se rasa Hereford. Ova rasa je jedna od najzastupljenijih u sistemu krava-tele, iz razloga što daje najbolje rezultate pri korišćenju vrlo loše voluminozne hrane. Pored toga ova rasa otporna je na bolesti i niske temperature, pa se bez problema teli na pašnjacima i hladnijim uslovima.
Generalno, za tov junadi u ovom sistemu pogodne su mesne i otporne pasmine: Šarole, Limuzin, Belgijsko plavo goveče, Aberdin Angus.
Takođe, često je i ukrštanje domaćih, kombinovanih rasa, kao što je Simentalac, sa bikovima mesnatih rasa. Telad nastala ovakvim ukrštanjem dobro su prilagođena uslovima domaćeg uzgoja, a troškovi se višestruko smanjuju.
Zajednička osobina krava pogodnih za ovaj sistem jeste rano stasavanje i brzo adaptiranje na različite uslove na farmi. Jedna od prednosti rasa pogodnih za ovakav tov jeste i skromnost u ishrani.
Takođe, sve rase u sistemu krava-tele se ne muzu zbog mleka, već mleko troši tele.
Ipak, ima i onih farmera koji ne žele da odustanu od muže. U takvim slučajevima krave noć provode u štali, pa se muzu, a onda se izvode na pašnjak gde se opet muzu. Ove krave moraju se navići na dohranu, solilo ili koncentrat.
Koje su prednosti sistema krava-tele?
Kao glavna prednost sistema krava-tele, navodi se ekonomičnost.
Na ekonomičnost sistema najviše utiče način ishrane goveda. Osnovno načelo na kojem se temelji ishrana jeste korišćenje pašnjaka tokom sezone ispaše, dok se u zimskom periodu ishrana temelji na kabastoj hrani uz dodatak malih količina koncentrata.
Ovaj sistem pored brdskih predela sa pašnjacima može biti isplativ i u ravničarskim predelima, jer se u ishrani mogu koristiti šećerna repa, slama, kukuruzovina i slično.
Tokom zime potrebe krava mogu se zadovoljiti sa 25 do 30 kilograma kvalitetne travne senaže, kombinovano sa određenom količinom koncentrata.
Krave se drže van štale na ispaši dok god klimatski uslovi to dozvoljavaju. U toku zime krave borave u štalama.
Zbog relativno kratkog perioda koji krave provode u štali manje je ulaganje u stajske objekte i drugu infrastrukturu. Sama izgradnja štala nije zahtevna, već su dovoljne samo nadstrešnice pod kojima stoka boravi tokom zimskog perioda.
Smanjena je potreba za radnom snagom, jer je posao čišćenja u mnogome olakšan.
Manji su i troškovi za mehanizaciju, ali i za veterinarske usluge, jer se telenje krava odvija što prirodnije.
Dodatna prednost sistema krava-tele jeste ta što se ovakvim dugotrajnim ispašama održava plodnost zemljišta.
Što je duži period ispaše to je ovaj specifični sistem ekonomičniji.
Komentari