Kada je pre šest godina Velja Pušić nabavio prva grla ovaca, i odlučio da ih sa ocem i bratom odgaja na porodičnom imanju u selu Zabrdica nadomak Valjeva, počeo je da uči i kako da ih ošiša. Prve godine svojih 50 grla ošišao je sa jednom starom mašinicom, a već naredne 150 ovaca. Posao, koji je radio samo na svojoj farmi, počeo je da usavršava i sada već od marta do sredine juna, koliko obično traje sezona šišanja, pored redovnog zaposlenja stigne da ošiša preko 1.500 grla u valjevskim selima.
”Ovim poslom sam počeo da se bavim zbog svog stada. Imam 50 ovaca i zadovoljan sam ovčarskom proizvodnjom, jer dobijamo i subvencije što je dobro. Za šišanje ovaca teško se neko opredeljuje, jer da bi stese bavili ovim poslom morate da budete uporni. Pojedini kupuju mašinice da bi šišali sopstvena stada ali vrlo brzo odustaju. Kada sam prve ovce šišao to je išlo sporo i za jedno grlo mi je bilo potrebno skoro petnaest minuta, a sada sve završim u roku od pet minuta”, ispričao nam je Velja Pušić.
Kaže da u valjevskom kraju ima njih petorica koji se bave ovim poslom i da su odgajivači ovaca često prinuđeni da čekaju, tako da posla ima čak i u julu. Objašnjava da postoji više tehnika šišanja, a da su Australijanci u odnosu na druge možda najviše odmakli u ovom poslu i ovcu šišaju kada je stave u sedeći položaj. Navodi da on prilikom šišanja grla postavlja u ležeći položaj, da im je glava stalno na zemlji i da ih ne veže.
Brzina šišanja jedne ovce zavisi od kvaliteta mašinice, ali i od same vune što je povezano sa uslovima u kojima je ovca boravila. Ukoliko su grla smeštena u zidanom objektu tada je kvalitet vune lošiji i mnogo je teže ošišati ovce, međutim ukoliko je u pitanju drveni objekat gde ima strujanja vazduha uz dobru ishranu onda je i vuna kvalitetnija. Pored toga, brzina šišanja zavisi i od doba godine u kom se ovce šišaju.
Možda vas zanima
”Početkom aprila dnevno mogu da ošišam 30 grla, u junu je to 45 jer u tom periodu se vuna malo više odvoji od kože, ovca sama odbaci masnoću iz svoje kože i tada mnogo je lakše šišati. Najlakše je šišati običnu pramenku jer je njena vuna duga i retka, količinski je najmanje ima, ali ove rase ovaca ima i najmanje po brojnosti. Iza nje dolazi sjenička, pa svrljiška pramenka, dok je najteže šišati ildefrans ili vintemberg ovce zato što je kod njih mnogo gusta vuna i u odnosu na sjeničku ovcu koju ošišam za pet minuta za njih mi je potrebno još skoro dva minuta”, navodi naš sagovornik.
U zavisnosti od broja ovca u stadu koja se šišaju i od vremenskog perioda cena šišanja ovaca kreće se od 150 do 200 dinara po grlu uz vunu koju daju prerađivačima. Najskuplje je u maju u jeku sezone šišanja. U proseku se po jednoj ovci dobije dva kilograma vune, mada se količina vune kreće od 1,7 kilograma kod pramenke do 3 kilograma kod vinterberga.
”Cena vune je poslednjih godina drastično pala, pogotovo što se ona sve slabije koristi. Zbog toga što je vuna sve jeftinija i šišanje donosi sve manje novca, mada od ovog posla može i lepo da se zaradi. Pre pet godina kilogram vune je otkupljivan po 90 dinara, lane je to bilo 20 dinara, a ove godine još uvek se ne zna cena ni da li će je neko otkupljivati’‘, kaže Pušić.
Komentari