U podgorskim selima gde je šljva, ”kraljica” voća najpoznatija, Aleksandar Milovanović (26) okrenuo se stočarstvu. Na porodičnom domaćinstvu u selu Lopatanj, kod Osečine, pre dve godine osnovao je farmu koza, koja trenutno broji preko 20 muznih grla. Bave se Milovanovići i voćarstvom, a pošto zasadi maline i kupine zbog nedovoljne količinine padavina, donose sve manje roda i suše se, odlučili su se za proizvodnju kozjeg mleka.

”Za odgoj koza sam se odlučio pre svega zbog sigurnog otkupa mleka. Prvih desetak grla alpino koza nabavio sam u leto 2020. godine, a kasnije uvećao stado i sada imam 23 umatičene koze. Preko poznanika povezao sam se sa firmom u Gunjacima, koja otkupljuje i prerađuje kozje mleko. Svaki posao na selu je zahtevan ako hoćemo da imamo dobar rezultat i mora dosta da se radi i ulaže. Od proizvodnje kravljeg mleka kozarstvo je i do deset puta isplativije pogotovu zbog sadašnje cene. U odnosu na ovčarstvo ovde imamo mleko, subvencije od 7.000 dinara po grlu i jarad, a kod ovaca samo jagnjad, tako da je uz cenu koju mi sada dobijamo za litar mleka dosta je isplativije”, priča Aleksandar, inače po zanimanju ugostitelj, kome u radu na farmi pomažu supruga Milica i majka Vukosava.

Trenutna mesečna proizvodnja mleka kreće se oko 2.000 litara od čega do 1.800 litara predaju, deo prodaju kupcima u Osečini, a jednu količinu prerade u sir. Sa tom proizvodnjom mleka su zadovoljni, koje je po rečima Milovanovića kvalitetno i punomasno, što potvrđuju i redovne laboratorijske analize. Za to je najviše sazlužna svakodnevna ispaša koza na ovdašnjim livadama, koje obiluju velikim brojem lekovitih trava.

”Trenutna otkupna cena kravljeg mleka je negde 45 dinara sa premijom, a ja za litar mleka dobijam 73 dinara i uz premiju to je nekih 88 dinara. Po nekoj mojoj računici od prodaje kozjeg mleka, kada uzmemo u obzir sve troškove, mesečno može da se zaradi 40.000 do 50.000 dinara i to jeste lepa zarada, ali samo od nje jedna tročlana ili četvoročlana porodica ne može da živi. Razmišljali smo i o preradi mleka u sir ali za to je potrebno više ljudi u domaćinstvu, bolja logistika što se tiče reklame i isporuke do kupaca. Kada bi stao otkup mleka pitanje je da li bi nastavio da se bavim ovim poslom”, kaže ovaj mladi proizvođač.

Za kozarstvo može da se kaže da je jedna od stabilnijih grana poljoprivrede i to pod uslovom da imate obezbeđeno tržište za kozje proizvode, smatra Milovanović ali i dodaje da i ova proizvodnja još uvek nije toliko stabilna ”jer nemate nikakav papir da će vam neko otkupiti određenu količinu mleka, sve može da stane u roku od jednog dana, ali kakvo je trenutno stanje to je solidno”.

”Što se tiče planova možda ću povećati brojno stanje do 30 grla, ali će u narednom periodu akcenat biti na genetici. Cilj je da imam manji broj kvalitetnih grla koja će da daju veću količinu mleka i zbog mog redovnog posla i same pripreme hrane za zimu. Bolje je da imam 20 koza koje će mesečno davati i do 3.500 litara mleka, nego 40 koza od kojih ću imati istu tu litražu”, navodi naš sagovornik.

Kada su u pitanju podsticaji i druge mere podrške od strane države i lokalnih samouprava kaže da su one najneophodnija malim porodičnim gazdinstvima.

”Da bi kod države mogao da konkurišem za kupovinu novog traktora ja moram da imam najmanje 149 muznih koza. To je nerealno. Da sam tako veliki proizvođač ja iskreno ne bih ni tražio pomoć. Pored toga problem je i gorivo, velika je akciza, međutim, poljoprivrednici još imaju mogućnost da kupuju naftu po nižoj ceni od 180 dinara za litar ali i to je i dalje skupo. Uz to i mineralno đubrivo je ove godine drastično poskupelo što utiče na proizvodnju”, ističe Aleksandar Milovanović.