Šepavost goveda, a naročito šepavost muznih krava, veoma je važna tema u govedarskoj proizvodnji, a prevencija bolesti je ključna za proizvodnju poželjne količine kvalitetnog mleka.

U saradnji sa Fakultetom veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i Klinike za preživare i svinje Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Lajpcigu, na farmi koja posluje u sklopu sistema Delta Agrar – Petrović salaš, organizovane su radionice pod nazivom Zdravlje i menadžment akropodijuma kod krava.

Glavni predavač i stručni voditelj radionice bio je prof. dr Aleksandar Štarke, uz pomoć profesionalnih obrezivača papaka iz Nemačke, te profesora Veterinarskih fakulteta Univerziteta u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu.

Obuke su KLJUČNO rešenje za šepavost goveda

Razgovarali smo sa prof. dr Aleksandrom Štarkom o tome na koji način se znanje i iskustvo u ovoj oblasti razmenjuju na internacionalnom nivou. Kako naš sagovornik kaže, njegov tim tokom svakodnevnog radu obrazuje studente i profesionalne obrezivače i rade sa velikim brojem pacijenata.

,,Već godinama unazad organizujemo radionice, baš kao što je ovo danas, ne samo u Nemačkoj, već i u mnogim drugim zemljama. Ove radionice su namenjene studentima, veterinarima, farmerima i obrezivačima papaka kod goveda.

U našem timu danas imamo kolege koji su veterinari, tu su i profesionalni obrezivači papaka sa kojima mi sarađujemo na dnevnom nivou i sa nama su i rukovodioci farmi sa kojima mi već godinama radimo. Svi oni danas ovde mogu da podele svoje iskustvo u radu sa nama, ali i iskustva koje imaju kada je šepavost goveda u pitanju, jer se mi već godinama bavimo ovim problemima”, objašnjava naš sagovornik.

Kako prof. dr Štark dalje objašnjava, Veterinarski fakultet, kao naučna ustanova, veoma je važna ,,krovna” institucija koja prati aktuelne teme i sarađuje sa eminentnim stručnjacima.

Šepavost mlečnih krava zaslužuje posebnu pažnju

Prof. dr Milan Maletić, sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, ističe da je šepavost goveda tema koja je izuzetno važna u govedarskoj proizvodnji, a to se naročito odnosi na ŠEPAVOST MLEČNIH KRAVA. Zašto je to tako? Zato što najveći su gubici u mlečnom govedarstvu uglavnom posledica problema sa papcima.

,,Razlozi zašto dolazi do problema sa akropodijumom, odnosno zašto dolazi do problema sa papcima su mnogostruki. Najčešće su problemi vezani za koncept obroka, lošu izbalansiranost kabasta i koncentrovanog dela, koja povlači za sobom probleme sa zakiselošću buraga, tj. acidozom buraga, koja posledično ostavlja traga i na papcima, odnosno na korijumu papaka.

Takođe stelja, tj. površina po kojoj se kreće životinja može biti jedan od razloga zašto nastaje problem sa hromošću.

Držanje životinja u grupi sa smanjenim manipulativnim prostorom, gde su životinje izložene čestim kompeticijama, odnosno borbama da dođu do hranidbenog stola, da dođu do mesta za ležanje, takođe može dovesti do nekih težih oštećenja, ne samo papaka, nego i celog lokomotornog sistema”, objašnjava prof. dr Maletić.

Uz adekvatnu negu papaka i do 32l mleka dnevno!

Kompanija Delta Agrar je poznata po tome da u svom radu primenjuje najnovije tehnologije, da izuzetno vodi računa o svim detaljima koji utiču na pojedinu proizvodnju. Kao rezultat toga, ne čudi da ova kompanija postiže rezultate koji su na svetskom nivou.

Dr spec. vet. med. Dragan Bursać, iz kompanije Delta Agrar, objasnio nam je da ova kompanija poseduje na dve farme poseduje 3.330 grla raznih kategorija. Od ovog broja, 1.500 su grla na muži, koja daju po 31,5 do 32 l mleka ekstra kvaliteta na dnevnom nivou.

Kako bi se ovaj rezultat održao i muzne krave bile u najboljoj mogućoj kondiciji, nega papaka je od presudnog značaja a šepavost muznih krava je nešto što ova kompanija uspešno prevenira uz pomoć novih znanja i tehnologija.

“Ono što je interesantno jeste da smo ovom prilikom dobili jedan angažman, da naši radnici mogu da odu u Lajpcig kod prof. dr Štarka da se obuče i da nauče kako se obrezuju papci. Suština obrade papaka jeste u tome da ne može to svako da radi, nije samo uzeti brusilicu i obraditi papak, jer ukoliko se papak ne obradi kako treba, može doći do mnogo većih problema nego što mi mislimo”, ovjašnjava Bursać.

Šepavost muznih krava je problem gotovo svake farme u Srbiji, a preporuka za prevenciju ovog stanja jeste da se obrada papaka vrši dva puta godišnje. Problem sa papcima dovodi do problema kretanja grla, koja zatim teže idu na mužu i na hranidbeni sto. Konzumacija hrane je manja, a samim tim i proizvodnja mleka.