Safolk rasa ovaca jedna je od najstarijih britanskih pasmina. Zbog svojih karakteristika te ovce su i danas među najzastupljenijim rasama na celom svetu, a sve su popularnije i u Srbiji. Najveće stado kod nas nalazi se u Kuli, na imanju Hanska Đerđa.
Koja je ovo rasa ovaca?
Možda vas zanima
„Ovo je safolk rasa, trenutno imam oko 160 ženskih ovaca za priplod. Ranije sam imao cigaje. One su mlečnije i njih sam muzao, ali ovce te rase su mnogo manje plodne. Na kraju, nisam se snašao u toj priči, jer nisam imao gde da plasiram mleko. Za ono mleko koje bih nekad i uspeo da prodam, cena je bila veoma loša. Zato sam se više orijentisao ka tovnim rasama, koje daju više mesa, a uz to su i plodnije.“
Da li je ovo tvoje zemljište?
„Ovo je opštinsko zemljište koje ja uzimam u zakup. Ranije su ga izdavali na godinu dana, a sada ima nagoveštaja da će to možda biti i na duži period. Drugi pak kažu da će mi možda i uzeti zemlju kako bi je iskoristili za svoje potrebe. Trenutno koristim oko 15 hektara zemlje.“
Šta znače zelena i plava boja na leđima ovaca?
„To je ovan ‘ostavio trag’. Ovca koja ima kredu na leđima je oplođena i tako znam da je sjagnjena. Ovan nosi na sebi jednu vrstu ogrtača sa držačem u koji se stavlja kreda i kada zaskoči ovcu, automatski je obeleži.“
„Iako poznajem svaku ovcu, a uz to imaju i ušne markice, to obeležavanje dodatno mi pomaže u poslu. To je jednostavan a efikasan sistem, na osnovu kojeg možemo da znamo kada da očekujemo jagnjenje.“
Naravno da može lepo da se živi od ovčarstva. Ja se tim poslom bavim već 23 godine i tvrdim da može. Počeo sam sa 10 grla, a danas imam 160 i kupio sam kuću.
Čuo sam da si nedavno imao veliki problem, o čemu se radi?
„Istina je. Pre oko dve godine odneli su mi 70 šilježadi. Tada mi je to bila trećina stada. Ta krađa me je veoma usporila i unazadila, ali ne dam se. Trudim se da ne razmišljam o tome, da samo gledam napred i da i dalje razvijam svoju farmu.“
Da li vršiš i usluge šišanja ovaca i koza? Koliko ovaca ošišaš godišnje?
„Ošišam ih oko 5.000. Za članove udruženja te usluge naplaćujem po nižoj ceni, a naravno, za one koji nisu članovi cena je redovna.“
Šta se dešava na tržištu vune?
„Ono je obično problem i nikada nije sigurno. Desi se često da nekome treba vuna, ali niko se ozbiljnije ne bavi otkupom te sirovine. Zato trenutno cena vune ne pokriva čak ni troškove šišanja. Uz to, postoje i troškovi održavanja te vune. Ona neće biti lepa i kvalitetna ako se ne uloži u ovcu, u antiparazite, kupanje protiv šuge i krpelja i slično.“
Kakva je situacija na tržištu jagnjadi?
„Ja sam počeo da prodajem i priplodnu jagnjad. Ranije sam prodavao samo jagnjad za klanje. Iako ni jedna ni druga kupovina nisu sigurne, dobra roba uvek pronađe svog kupca. Naravno, svaki odgajivač treba da bude svestan i u kojoj zemlji živimo i kada je najveća potražnja jagnjetine. Tome se potrebno prilagoditi i onda može dobro da se proda.“
Kakvi su ti planovi za budućnost?
„Mene površina na neki način ograničava. Zato sam zadovoljan sa cifrom koju trenutno imam. Ipak, potrebno je voditi računa o tome da ovce daju što više jagnjadi. Ako može od 160 ovaca da se proizvde 360 jagnjadi ili čak i više, to bi bilo odlično. To je cilj koji želim da ostvarim. Dakle, velika plodnost ovaca i dobar kvalitet jagnjadi”, zaključuje Đerđ.
Sagovornik:
Hansko Đerđ, ovčar iz Kule
Komentari