Iako mnogi u Srbiji dugo nisu znali za nju, Velimir Marjanović iz Umčara kod Grocke već dugi niz godina gaji retku domaću rasu ovaca, lipsku garušu.
Ova rasa ovaca daje puno mleka, a ima i veoma kvalitetno i ukusno meso. Od kada se ojagnji pa dok ne presuši ova ovca može da daje do 120 litara mleka sa oko 6% mlečne masti u samo četiri meseca. Ono što odlikuje ovu rasu ovaca jesu mala ulaganja. Velimir ističe da one traže malo, a daju mnogo, zbog čega ih on i čuva. Ko hoće da radi i da se brine o njima, može pristojno da od toga živi, ističe on.
Možda vas zanima
Safolk ovce daju više mesa, a i plodnije su
„Što se prodaje ovih ovaca tiče, može nešto da se zaradi. Nekada ih prodam nakupcu, mada više volim da ih odvedem kod kupca“, kaže Velimir.
Ko čuva ovce, taj ima i novce!
Ova rasa je dugovečna i žilava, a i ne traži mnogo. Ne zahteva poseban smeštaj i tretman, a ni ishranu. Najčešće jedu seno sa livade i lišće sa drveta. Iz njegovog iskustva primeti se velika razlika kada se ovce hrane lucerkom, jer tada vuna dobija finu žućkastu boju. Međutim, i obično seno sa livade dovoljno je za ishranu ovih ovaca. Preko zime, dok jaganjci sisaju, Velimir im daje kukuruz.
Šepavost ovaca – preventiva najbolji lek
Lipska garuša je dobila ime jer se prvi put gajila u selu Lipe kod Smedereva i po crnoj garavoj boji u predelu glave. Karakteristična je najviše za centralnu Srbiju i Šumadiju. To je niska rasa ovce, od oko 70 centimetara visine. Telo joj je obraslo vunom dugom do 25 centimetara, a noge imaju crno-bele šare. Kad se ojagnje, jagnjad imaju crno-belu boju, ali posle prvog šišanja postanu bela.
U porodici Marjanović čuvanje Lipske garuše je tradicija. Deda Velja je ove ovce nasledio još od pradede i čuva ih sa ponosom. Trenutno ima 50 grla ovaca i to je, kako kaže, dovoljno za njega, jer se samo on stara o njima. Sin i unuk se bave voćarstvom, dok su čuvanje i brigu o ovcama prepustili njemu.
„Niko od mladih neće da se bavi čuvanjem ovaca. Ova rasa će postojati samo još neko vreme, dok ih starije generacije budu čuvale, posle toga neće imati ko da ih nasledi. Mladi vole serije, utakmice, kompjutere, i da ustaju u 10 sati ujutru, a tako se ne može voditi posao“, kaže deda Velja.
Lipsku garušu najčešće kupuju oni koji žele da uživaju u kvalitetu mesa, dakle – za lične potrebe. Oni koji kupuju na veliko i za kafane, gledaju da prođu jefitinije, pa se retko odlučuju za ovu rasu.
Sagovornik: Velimir Marjanović, Umčari
Komentari