U industrijskoj proizvodnji često srećemo različite termine u vezi sa gajenjem kokošaka i jaja. Neki od poznatih načina su slobodan uzgoj, uzgoj u kavezima, van kaveza, organska i odnedavno popularna veganska proizvodnja jaja. Međutim, iako se mnogi od ovih uzgajivača trude da dokažu da razlike u proizvodnji postoje, postavlja se pitanje koliko je to tačno i koliko se oni sami zapravo pridržavaju pravila ovih načina uzgoja.
Možda vas zanima
Veganske koke nosilje
U SAD-u postoje veganska jaja. Naime, koke koje ih nose ne jedu meso. Ovo je vrlo interesantan način uzgoja, posebno jer ove ptice spadaju u svaštojede, a ne u biljojede. Na taj način se ove takozvane veganske ptice forsiraju da jedu onu hranu koja je loša po njihovo zdravlje. Svakome ko je ikada bio na selu jasno je da su kokoške daleko od veganstva.
Neki pak smatraju da ovakve koke nosilje ne postoje i poistovećuju ih sa tigrom vegetarijancem. Takođe, veganska ishrana znak je upozorenja za mnogo važniju činjenicu, a to je da ove kokoške nisu provele nimalo vremena napolju, jer da jesu, onda sigurno ne bi jele samo travu.
Koke nosilje koje žive u malim kavezima
Iako se u SAD-u najčešće koke nosilje gaje u kavezima, na našim prostorima često ih nazivaju baterijima za koke nosilje. Da biste mogli da sebi predstavite u kakvim uslovima kokoš živi, zamislite 100.000 ptica u jednoj hali. Kavezi u hali stoje jedni na drugima i to po nekoliko metara u visinu, a svaka koka ima manje od pola metra kvadratnog prostora.
Ove kokoške nemaju mogućnost da se kreću i da pomeraju krila, a u takvim uslovima one provedu ceo svoj životni vek. Kod ovakovog načina gajenja česta je pojava osteroporoze kod kokošaka. Od 2012. godine u Evropskoj uniji je ovaj način gajenja zabranjen.
Koke nosilje koje ne žive u kavezima
Kada čujete izraz „koke nosilje koje ne žive u kavezu“, stičete pogrešan utisak. Zapravo, reč je o naslaganim kavezima, ali za razliku od onih koje žive u malim kavezima, koke u ovom slučaju imaju prostor za kretanje i relativno normalne uslove za život.
Neki eksperti smatraju da je ovo korak u dobrom pravcu, dok s druge strane, usled loših uslova života i kvaliteta vazduha, kanibalizma i visoke stope smrtnih slučajeva, takva atmosfera nije baš idealno mesto za kokoške. Ovakav način proizvodnje je za 36% skuplji od tradicionalnog gajenja u kavezima, a to se prenosi i na potrošače. Dolazimo to toga da skuplje plaćamo jaja, vođeni time da te koke bolje žive, što nije u potpunosti tačno.
Koke nosilje iz slobodnog uzgoja
Ptice koje se gaje na ovaj način u teoriji podrazumeva šetanje po polju. Međutim, zakon u SAD-u nalaže da je dovoljno samo da “imaju pristup spoljnom svetu”. Ipak, izlazak napolje i pristup spoljnom svetu nije isto. Ova oblast je veoma loše regulisana. Kompanije često reklamiraju jaja kokošaka iz slobodnog uzgoja, ali kada posetite takvu farmu, napolju nećete zateći niti jednu jedinu pticu.
Njima su ostavljeni mali otvori za prolazak napolje i zahvaljujući ventilatorima koji izvlače amonijak iz zgrade gde su one smeštene, ovi izlazi su često blokirani vetrom, pa kokoške nemaju želju da izlaze napolje.
Organski uzgoj koka nosilja
Za sve što nosi oznaku organskog porekla ljudi su spremni da plate više. Osnovna ideja ovog uzgoja je da kokoške žive van kaveza i da imaju pristup dvorištu. Ishrana se sastoji u organskog hraniva bez pesticida ili veštačkih đubriva.
Uzgoj koka nosilja na livadama
Kokoške koje veliku većinu svog života provode na livadama daju najkvalitetnija jaja. Prema nekim istraživanjima ova jaja, u odnosu na jaja proizvedena drugačijim principima, imaju:
- Trećinu manje holesterola
- Četvrtinu manje masti
- Dve trećine više vitamina A
- Dvostruko više omega tri masnih kiselina
- Tri puta više vitamina E
- Čak sedam puta više beta karotena
Komentari