Dejan Živković je uradio ono što mnogi nisu smeli ili nisu hteli. Radi ono što voli, živi tamo gde je odrastao i ima planove za budućnost u poljoprivredi.
Možda vas zanima
Pravilo da samo ponegde u dvorištima u selima trsteničkog kraja prolaznici vide po dve-tri bele koze pre desetak godina prekršio je Dejan Živković, mladi doktor veterine. Njega je još od najranijeg detinjstva ogromna briga i ljubav prema svim domaćim životinjama, a posebno prema kozama, odvela najpre u Srednju veterinarsku školu u Kraljevu, a zatim i na fakultet. Sa diplomom u ruci vratio se u Medveđu, u svoje selo, da nastavi svoj životni put i izgradi karijeru.
Prvo sam zavoleo koze i brigu o njima, a onda veterinarski poziv!
Poslovnu karijeru je započeo pre devet godina u Veterinarskoj ambulanti u Trsteniku, gde i danas radi i pomaže svim životinjama kojima je pomoć veterinara neophodna. Ali se sa radošću svakog dana vraća sa posla kući, gde ga takođe čeka još pedesetak životinja, njegovih alpskih koza, da se stara o njima.
Gaji Alpino rasu koza zbog mleka i mlečnih proizvoda
Na naše pitanje da li je veterinarski poziv uticao na ovaj svojevrstan hobi, ali i način života, Dejan nam odgovara: „Ne, čak je obrnuto! Prvo sam zavoleo koze i brigu o njima, a onda veterinarski poziv!“
Prostor, travnjaci za ispašu, znanje, ljubav i iskustvo
Vrlo često su njegovi roditelji imali po jednu ili nekoliko koza. Dejana su, najpre zbog atraktivne boje, a onda i svega ostalog, privukle alpske koze, i tako je pre desetak godina oformio svoju farmu. Svoje prve alpske koze je nabavio u okolini Kruševca.
Olakšavajuća okolnost je bila da je u domu svoje mlade supruge već imao objekte koje su njeni roditelji pre dvadesetak godina izgradili za svoju farmu koza koju su u to vreme imali, a kasnije zbog promene mesta stanovanja i rada morali da prodaju. Tako je nekoliko uslova za uspešno gajenje alpske koze već bilo ispunjeno. Prostor, travnjaci za ispašu, znanje, ljubav i iskustvo. Sve to mora da rezultira uspehom!
U laktaciji ostaje 600-700 litara mleka po jednoj kozi.
Dejanova farma danas broji oko 50 koza. Pitali smo ga zbog čega, osim atraktivne boje, preporučuje baš ovu rasu za gajenje.
„To što su znatno otpornije na sve bolesti od sanske koze, kao i to što imaju veliku mlečnost“, kaže nam Dejan, i dodaje da u laktaciji koja traje deset meseci, bez obzira što od toga dva meseca hrane jarad, ostaje 600-700 litara mleka po jednoj kozi.
Stado koza daje i do 1000 litara mleka dnevno
Osim velike količine mleka koje daju, alpske koze se jednom godišnje jare i daju prosečno 1.7 jaradi, što ukazuje na to da se vrlo često i blizne. Ponekad se mladi prodaju, a vrlo često i zadrže. Dejan nam kaže da je u poslednje vreme veće interesovanje za muškim potomcima.
Mleko i sir, poklon familiji i prijateljima
Mleko i sir, za koji se takođe specijalizovao i koji nastaju u domaćoj radinosti, uglavnom završe u krugu familije, kao i poklon prijateljima. U planu je da se zadovolje svi standardi i da jednog dana ova proizvodnja preraste u prodaju, kao sertifikovana proizvodnja. Tada će se verovatno i broj životinja uvećati.
Interesovalo nas je i na koji način se hrani ovako veliki broj životinja.
U zimski obrok za koze ulazi seno, balirana kukuruzovina i silaža.
Dejan nam kaže da odmah po dolasku kući pusti koze na pašu, da im je prostor za ispašu ograđen i da su one unutar njega bezbedne. Dodaje da je za ove namene trebalo zakupiti dodatno zemljište i proširiti parcelu. A preko leta se priprema hrana za zimu, kad nema ispaše. U zimski obrok za koze ulazi seno, balirana kukuruzovina i silaža.
Za razliku od svih poslova preko leta i u proleće, koje Dejan sam obavlja, za pripremu zimske hrane mu je neophodna pomoć roditelja, jer svu hranu proizvode sami. Sva grla su umatičena i za njih se ostvaruju subvencije iz Ministarstva poljoprivrede u iznosu od 7.000 dinara po grlu, koje dobro dođu kao pomoć u proizvodnji.
Treba ih držati u čistim uslovima, treba im obezbediti odgovarajući obrok, a treba i voditi računa o zdravom potomstvu!
Da ne bi došlo do sparivanja u srodstvu, neophodno je obezbediti mužjake koji nisu sa ove farme. To i jeste i nije teškoća, jer već na području opština Trstenik i Vrnjačka Banja ima sličnih farmi, koje mogu da obezbede ukrštanje za kvalitetno potomstvo.
Dakle, ono što se obično priča o gajenju koza – da one nisu mnogo zahtevne životinje, delimično je tačno – jer ako želite zdrave i produktivne životinje, onda i te kako ima posla oko njihovog gajenja. Treba ih držati u čistim uslovima, treba im obezbediti odgovarajući obrok, a treba naravno voditi i računa o zdravom potomstvu. Dejanova prednost je u tome da nema dodatnih troškova za savete veterinara, jer brigu o svojim životinjama vodi potpuno sam.
Sagovornik: Dejan Živković, doktor veterine
Komentari