Uzgoj kokošaka i uopšte živine ima značajnu prednost. Proizvodnja se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine.
Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli su se uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent ndustrijskoj farmskoj proizvodnji.
Možda vas zanima
Uzgoj kokošaka i živine u Srbiji
Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.
Samo za početnike: 9 koraka za isplativ uzgoj kokošaka
U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.
Uvoz i izvoz jaja i živinskog mesa
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine.
Optimalan broj brojlera u turnusu
Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra. Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu.
Za takvu proizvodnju neophodno je obezbediti objekat od 670 m2 proizvodne površine. Izgradnja objekta od čvrstog materijala sa neophodnom opremom za hranjenje, napajanje i ventilaciju iznosi oko 70 evra po m2, dok je cena jednodnevnog brojlerskog pileta sezonski promenljiva i najčešće se kreće 45-55, pa i 60 dinara po grlu. Vraćanje uleženog se može očekivati najranije krajem druge, ali sasvim sigurno tokom treće godine proizvodnje.
Uzgoj kokošaka – čarobni broj za isplativost
Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja.
Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra.
Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).
6 NAJBOLJIH hibridnih rasa kokoški!
Gajenje kokošaka na okućnici
Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2 po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.
6 IDEJA Kako da Zaštitite Koke na Otvorenom od Lisica, Zmija, Lasica, Pacova …
Komentari