Ako beli luk blagotvorno deluje na ljude, zašto ne bi i na životinje. Najpre eksperimentalno, naučnici su uključili beli luk u ishranu životinja i zaključili da rezultata ima. Na primer, živina kojoj se daje beli luk bolje napreduje, odnosno bolje iskorišćava hranu, koke su otpornije na bolesti, a nosivost jaja povećava se za 10%.
Možda vas zanima
Takva jaja ujedno sadrže i niži nivo holesterola. Nekada je prirodna ishrana živine bila jedino moguća, te otuda se potrošači sa nostalgijom sećaju drugačijeg ukusa mesa ili boje jaja.
Stručnjaci za živinarstvo savetuju da beli luk kokoškama treba davati osušen, samleven i izmešan sa ostalom hranom. Beli luk ima jak miris i živinu treba postepeno navikavati na ovu novinu.
Sve što treba da znate o uzgajanju belog luka
Međutim, beli luk možda i nije novina, jer se u ishrani živine koristi od davnina, ali je u jednom periodu bio zaboravljen zbog ubrzane proizvodnje. Odgajivači žele brzu zaradu i brzu smenu generacija, a to podrazumeva i sintetičku ishranu, pa i bolesti.
Takav način uzgoja utiče i na ljudsku ishranu, a da bi se dobilo zdravije meso i drugi proizvodi, nauka predlaže niz dodataka ishrani u kojoj su često začinske biljke, prirodni probiotici i antibiotici.
Što se tiče preporučene količine belog luka u ishrani živine, struka navodi da već sa 0,3% u ukupnoj količini hrane mogu da se vide prvi rezultati. Najveća preporučena doza je 5% belog luka u smeši za živinu. Međutim, preko toga efekti izostaju, te se treba pridržavati ove proporcije.
Stručnjaci za živinarstvo savetuju da beli luk kokoškama treba davati osušen, samleven i izmešan sa ostalom hranom.
Beli luk čini živinu otpornijom na bolesti i opšte je poznato da je u pitanju jedan od najjačih prirodnih antibiotika. U belom luku se nalazi 17% proteina, 0,8% masti, 3% minerala, a bogat je enzimima i vitaminima B kompleksa.
Ovaj trend zdrave ishrane živine počeo je ponovo od 2006. godine kada su u Evropskoj uniji zabranjeni antibiotici u gajenju. Zato se tražila adekvatna prirodna zamena, te je tako beli luk zbog svojih svojstava postao zamena aditivima koji su imali funkciju antibiotika.
U ishrani živine koriste se i ostale začinske biljke koje imaju ulogu enzima, antioksidanata, pigmenata, aroma ili vezivnih supstanci.
Raste potražnja za živinom iz sporijeg tova, posledice nesagledive
Iz tog razloga u ishrani brojlera i koka nosilja sve je više prirodnih probiotika, aromatičnog i začinskog bilja, pa i kvasca.
U našim uslovima jedino što bi bio problem da ovakva ishrana zaživi je mala proizvodnja belog luka i njegova visoka cena na tržištu. U takvim okolnostima proizvođačima se više isplati da ga prodaju kao konzumni artikl, nego da njime hrane živinu. Na duge staze, ovaj koncept bi se isplatio.
Uporedo sa prirodnom ishranom živine koja je trend u Evropi i koja ima imperativ da krajnji potrošači dobiju zdravo meso i jaja, treba podsetiti i na Zakon o dobrobiti životinja po kome kokoške više ne mogu da budu smeštene u klasičnim kavezima.
Predlog su takozvani obogaćeni kavezi u kojima je tačno propisan izgled i oprema gnezda, broj kokošaka u jatu, kako su urađeni podovi i, naravno, kvalitet hrane koja mora biti prirodna.
Komentari