Porodična farma: Uprkos teškoćama opstala punih 60 godina

Porodična farma: Uprkos teškoćama opstala punih 60 godina

U malom selu Balosavi, na dva kilometara od Gruže, nalazi se veoma uspešna farma stoke koja je uprkos teškoćama i nestabilnim vremenima opstala punih 60 godina. To je farma Srećka Rankovića koji je od dede Živana i oca Milenka preuzeo vođenje domaćinstva, a samim tim je nasledio i sve obaveze koje idu uz to, uključujući i farmu krava.
 

Telad i bikovi u štali na farmi Rankovića  - © Foto: Julijana Minović

Trenutno imam 15 krava muzara i oko 40 grla bikova i telića. Imam mnogo obaveza s obzirom na to da nemam radnike, već mi u obavljanju poslova pomažu roditelji, otac Milenko i majka Slobodanka, a neretko i supruga Marija. Zbog toga je ovo prava porodična farma“, priča Srećko.

Farma krava za primer iz Skorenovca!

Uz to idu i dve velike, lepo održavane štale: jedna za krave, a druga za bikove i telad. Napravio je i posebno odeljenje sa uređajem za hlađenje mleka, poznatiji kao laktrofriz. I sve to čini jednu funkcionalnu, dobro organizovanu celinu, a uz to veoma lepo održavanu i čistu.
 

Štala i prateći objekti na farmi Rankovića  - © Foto: Julijana Minović

Srećko ne može da ne pomene da vođenje farme nije bila njegova primarna opcija, već je poput većine mladih želeo da upiše visoke škole i izabere „lakši život“. Tako se našao na Veterinarskom fakultetu, marljivo je učio i došao do apsolventskog staža.
 

Radim na veliko i od toga, usuđujem se da kažem, može solidno da se živi.


Ostalo mi je još četiri ispita da završim fakultet i tako stoji godinama. Sada imam 38 godina i davno sam odustao od diplome, jer mi u mom poslu nije potrebna. Radim ono što volim i od čega mogu solidno da živim i izdržavam porodicu, svoj sam na svome i šta mi treba više“, s puno ponosa priča Srećko.
 

Srećko Ranković pokazuje ćerki Nađi telence  - © Foto: Julijana Minović

Kada je deda Živan počeo da gaji krave, imao je samo nekoliko grla, otac Milenko je malo proširio stado, ali je tek Srećko shvatio da uz mnogo truda i rada od farme može da se živi. Još više je proširio stočni fond i našao svoju računicu. Bikove i teliće prodaje mesarama sa kojima ima sklopljen ugovor, a od krava muzara dnevno mlekarama preda oko 200 litara mleka.


Šta bi sve trebalo da ima jedan dobar priplodni bik

Mleko je odličnog kvaliteta sa 4,2% masnoće, jer veoma vodimo računa o načinu ishrane krava. Obroke dobijaju na svaka dva sata i to silažu, jarmu, lucerku u zavisnosti od perioda“, objašnjava naš sagovornik.
 


Štala sa kravama  - © Foto: Julijana Minović

Svu potrebnu hranu za stoku sam proizvodi i to je jedini način da se nešto uštedi. Obrađuje preko 60 hektara zemlje na kojoj proizvodi uglavnom one biljne kulture koje su potrebne za stočnu ishranu. Mnogo mu pomaže to što ima svu neophodnu mehanizaciju, koju je na vreme kupio zahvaljujući svom radu.
 

Mleko nam je odličnog kvaliteta sa 4,2% masnoće, jer veoma vodimo računa o načinu ishrane krava.

Sve što imamo stekli smo svojim poštenim radom. Nije lako voditi jednu farmu, ali ja se ne žalim. Radim na veliko i od toga, usuđujem se da kažem, može solidno da se živi“, kaže Srećko. On dodaje da bi bilo lepo da ima mnogo više mladih kao što je on i da bi se svakom ko ima nešto zemlje, stoke, živine, bilo čega što bi mu pomoglo da otpočne svoj posao, uz puno truda i prolivenog znoja, sve isplatilo.

Istražili smo recept za 60 litara mleka po kravi dnevno!

Svi bi hteli u grad, ali danas su vremena veoma teška. Ima mnogo nezaposlenih mladih, školovanih ljudi kojima vreme uzalud prolazi, pa sam zahvalan što sam na vreme sve uvideo i vratio se korenima – poljoprivredi i stočarstvu i nikada se nisam pokajao“, poručuje Srećko.
 

Srećko Ranković sa ćerkama na zemljištu na kojem podiže plastenik - © Foto: Julijana Minović

Kaže da ima divnu porodicu, punu razumevanja. Supruga Marija mu je velika podrška, kao i ćerkice Dunja i Nađa. One mu pomažu koliko mogu, ali ćerke su isuviše male za neki veći rad. Kada porastu, biće mu „desna ruka“, nada se Srećko, i jednoga dana naslediće porodičnu farmu i tako nastaviti tradiciju četvrte generacije.

Foto: Julijana Minović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica