Da pored puta mogu da se povedu “najslađi” razgovori sa meštanima obližnjih mesta pokazuje i snimak koji smo zabeležili pre nekoliko nedelja. Ovaj put sa nama je porazgovarao pastir koji je poterao svoje ovce na napasanje.

“Dobar dan, gde ste poterali ove ovce?”

-“Tu kod lukine uprave gore”.

“Tu im je, znači, dobro za napasanje?”

-“Dobro je, hvala bogu sad imaju”.

“Je l’ ovi pulini olakšavaju posao? Boga mi, vidi ga kako je pametan. Ima i ovu masku, hoće da grize?!”

-“Malo su oštri”.

“I kol’ko ovaca imate?”

-“150 komada”.

“I, uglavnom je ovako napasanje?”

-“Svaki dan”.

“Kako je zimi?”

-“Pa, i zimi isto idu napolje. I dobiju i unutra da jedu još”

“Malo im pripremite da jedu?”

-“Pa da”.

“I, šta ima tu? Ima ih svakakvih, i virtemberga i svega ima…”

-“Virtemberga uglavnom ima, ima il de fransove nešto malo, pramenke…”

“Je l’ stigne neko da ih muze?”

-“Nema, nema tu muže…”

“Nema, je l’ tako?”

-“Nema, jagnjad dok sisaju sisaju…”

Potražnja jaganjadi se ne menja od korone na ovamo

“I, kakva je ovako situacija? Je l’ nekad ovako promena, od korone pa nadalje, je l’ se prodaju?

-“Ma kakvi. Ista je potražnja”.

“I, koja je cena sada?”

-“Pa, jagnjad 300 dinara idu”.

“300 dinara po kilogramu žive vage?”

-“Da”.

“Je l’ se to isplati?”

-“Dosta dobro”.

“I, gde prodajete? Je l’ tu traže kafane, restorani?”

-“Pa, ima i kafana, restorana, i ovako privatno?”

“U svakom slučaju, može da se proda i može da se živi?”

-“Može, može…”

“Evo i traktora. Evo i njega da snimim. Idu, prskaju sad, štite useve. Je l’ neće da otruju ovce?”

-“Ne, ne, paze oni. Hvala bogu, dosta”.

“Dobro, dobro…”

-“I oni paze. I ja moram paziti na to…”

“Svi moraju da paze. Puno je sada traktora sa prskalicama… Pa dobro, šta da Vam kažem, da Vas ne zadržavam puno, eno odoše Vam ovce. Nek’ Vam je sa srećom i da ste živi i zdravi!”

-“Hvala, hvala…”

Anonimni sagovornik