Tri godine posle katastrofalnih poplava u Obrenovcu, čija je šteta procenjena na više od 200 miliona evra, sve ređe se pominje tragedija u kojoj su ljudi ostali bez svojih domova, a neki i bez primanja jer su im uništena poljoprivredna gazdinstva, a stoka uginula.
U godini u kojoj je Vlada Srbije obećala da će mnogo više ulagati u poljoprivredu, setili smo se domaćina koji su 2014. godine sve izgubili i morali da krenu iz početka. I onih koji im na tom putu obnove pomažu. Za portal „Agromedia“ govori dr Vladimir Kostić, veterinar iz Obrenovca.
Možda vas zanima
Osim izgubljenih ljudskih života, srušenih kuća, puteva i mostova, poplave su nanele veliku štetu i poljoprivredi, zemljištu, usevima i stoci. Procenjuje se da je oko 90% Obrenovca potopljeno, a da je uništeno 350 tona stočnog fonda.
Doktor Kostić, čija je ordinacija u Zvečkoj, tokom poplava sve vreme je bio na terenu – pomagao je i ljudima i životinjama. Domaćinima čija su imanja i kuće potopljene, država je pružila novčanu pomoć – po kategorijama od 1 do 4 od najmanje do najveće štete. Oštećenim gazdinstvima isplaćivana je tržišna cena za nabavku stoke – po 5.000 dinara za prasiće do 120.000 dinara za krupnu stoku, a sva registrovana gazdinstva dobila su novac za nabavku stoke.
Procenjuje se da je 2014. godine oko 90% Obrenovca potopljeno, a da je uništeno 350 tona stočnog fonda.
„Pomoć nije pokrivala obnovu štala, obora, mehanizacije i stoke. Sve je to domaćin morao sam da nadoknadi. Istina, prošle godine je isplaćivana jednokratna pomoć za potopljene oranice i uništene useve – sa zakašnjenjem od dve godine… Ali bolje ikad nego nikad. Pomoć od Evropske unije više je značila malim i srednjim preduzećima koja su potpuno uništena, a među kojima je i moja veterinarska stanica“, objašnjava Kostić za naš portal.
Uprkos poplavama ne odustaju od poljoprivredne proizvodnje
Pomoć je stigla i u opremi i u novcu, jer su veterinari mogli da nastave sa radom, i da tako ujedno pomognu seljacima. Prema pojedinim procenama, EU je izdvojila više od 11 miliona evra za saniranje posledica poplava u Obrenovcu i za jačanje sistema zaštite.
Mogli smo biti upozoreni
Bez obzira na upozorenja, zasnovana na najmodernijoj tehnologiji, bez obzira na poplavni talas koji je uveliko trajao u okruženju, građani Obrenovca i okoline nisu uspeli da se pripreme na obim i jačinu poplava.
„Pošto narod nije bio upozoren, tako je i reagovao. Najteže je bilo skloniti porodicu, mehanizaciju, pokućstvo i stoku. Nažalost, gubici su jako veliki, jer seljaci nisu uspeli da sklone hranu ni za sebe ni za stoku, a najgore je što je dosta stoke ostalo u stajama ostavljeno na milost i nemilost poplave“, prepričava Kostić dramatične momente iz maja 2014. godine.
Evo jedne lepe priče – Posle 35 godina obnovio voćnjak na dedovini!
Kada je sve krenulo, vladala je neverica kako je moguće da toliko vode bude van rečnog korita, scene progutanog grada bile su kao na filmu.
Prema pojedinim procenama, EU je izdvojila više od 11 miliona evra za saniranje posledica poplava u Obrenovcu i za jačanje sistema zaštite.
„Bilo je mnogo zaključanih domaćinstava gde smo nasilno ulazili kako bismo spasili zatočene životinje. Upečatljiva je scena kada smo čamcem prilazili domaćinstvu koje je na brežuljku, opasano vodom. U štali zatičem nekoliko bikova koji su se udavili jer su bili vezani, ali na sreću, i živu ždrebnu kobilu, kravu sa teletom i veliku krmaču. To mi je dalo elana i snage. Svakodnevno sam obilazio to imanje, strahujući da se kobila ne oždrebi, a da nema ko da joj pomogne“, kaže naš sagovornik.
Sa poplavom isplivali i problemi
Voda je nadolazila i nosila sve sa sobom, a onda su na površinu isplivale nelegalne deponije i stočna groblja. U kombinaciji sa uginulom stokom stvorilo se plodno tlo za razvoj mikroorganizama. „Ne zaboravite, mikroorganizmi se šire na toplom i vlažnom, pa smo se suočavali sa svakojakim zarazama. Morali smo brzo reagovati da bismo spasili što više mlade stoke – prasadi, jagnjadi, teladi i pilića“, kaže Kostić.
Tretirali smo bolesne životinje od jutra do mraka. One nemoćne smo smeštali u improvizovane prihvatne centre i hranili ih, trudili smo se da ih što češće obilazimo.
On je kao veterinar ispred svoje veterinarske stanice dodeljen od strane Ministarstva poljoprivrede međunarodnoj humanitarnoj organizaciji „FOUR PAWS“ koja se bavi spasavanjem životinja u celom svetu.
„Tretirali smo bolesne životinje od jutra do mraka. One nemoćne smo smeštali u improvizovane prihvatne centre i hranili ih, trudili smo se da ih što češće obilazimo“, priča ovaj obrenovački veterinar.
Inače, „FOUR PAWNS“ je organizacija koja je jako dobro opremljena i pripremljena za vanredne okolnosti i oni su jedan od razloga zbog kojih je spasen veliki broj životinja.
„Leševe koje smo zaticali, ekspeditivno je uklanjala gradska organizacija ’Veterina Beograd’. Uspeli smo da sprečimo širenje potencijalnih zaraznih bolesti, od kojih su i neke zoonoze. Posle povlačenja vode i sklanjanja leševa, usledila je kompletna i detaljna dezinfekcija terena“, objašnjava Kostić.
Trajna šteta
Najviše je uginulo živine i prasadi, a nešto manje krupne stoke. Zemljište je samo po sebi veliki rezervoar za mikroorganizme i parazite koji su potencijalni sejači zaraza. Kada se posle poplava počelo sejati na prethodno poplavljenom području, takva fekalna zemlja ne može dati zdrave i kvalitetne useve, pa ja hrana korišćena za ishranu stoke.
Vodite računa o higijeni muznih krava – Izvor kontaminacije mleka nekada je i sam muzač
„Takva ishrana je uslovila pojavu parazita, kao i probleme digestivnog trakta kod životinja. Bilo je problema i sa pojavom proliva, kao i sa sterilitetom. Na sreću, adekvatna terapija je urodila plodom, ali je moje lično mišljenje da zemlja posle poplave nikada neće biti ista i da će usevi uzgajani na njoj uvek stvarati probleme“, ocenjuje Kostić.
Kada se posle poplava počelo sejati na prethodno poplavljenom području, takva fekalna zemlja ne može dati zdrave i kvalitetne useve, pa ja hrana korišćena za ishranu stoke.
Ima li budućnosti za poljoprivrednike u Obrenovcu?
Ministarstvo poljoprivrede obećava da će se ozbiljno pozabaviti problemima poljoprivrednika, kojih je mnogo. Sličnog je stava i Kostić.
Grad Beograd objavio 4 javna poziva za dodelu podsticaja u poljoprivredi
„Potrebno je asfaltirati puteve do udaljenih seoskih kuća kako bi svi bili povezani, zatim izvršiti edukacije seljaka na praktičnim primerima adaptiranim za naše podneblje, dati subvencije za svaku oteljenu kravu, prodatog bika ili ovcu. Bilo bi dobro kada bi se vratila na snagu akcija besplatnog osemenjavanja krava preko legalnih veterinarskih stanica. I naposletku, potrebno je da se Program mera zdravstvene zaštite životinja, koji je EU propisala, u potpunosti finansira od strane Ministarstva poljoprivrede“, zaključuje naš sagovornik.
Sagovornik: dr Vladimir Kostić, veterinar iz Obrenovca
Autorka teksta: Ana Đukić
Komentari