Skoro pola veka na Stolovima poviše Kraljeva, uprkos surovim uslovima naročito u zimskom periodu, opstaje krdo od pedesetak poludivljih konja za koje neki kažu, naročito česti posetioci planine, da od njih pitomijih stvorenja nema. Od početka 60-tih do kraja 70-ih godina prošlog veka na ispaši na planini tokom godine su bila i mnogobrojna stada ovaca i goveda kojih odavno nema. Mnogi tvrde da bi na Stolovima bilo mesta za sve.
Planina Stolovi, koja se sa južne strane izdiže poviše Kraljeva, manastira Žiče, Mataruške Banje, srednjovekovne tvrđave Maglič i Ibarske klisure, osim po stoletnim šumama, prelepim proplancima i mirisnim narcisima, prepoznatljiva je i po još jednoj atrakciji – krdu od pedesetak poludivljivih konja koji već duže od četiri decenije opstaju na toj živopisnoj planini.
Možda vas zanima
Koje rase goveda su pogodne za tov
Vremenom, krdo konja koje više od jedne decenije predvodi legendarni pastuv Moro, postalo je i prava turistička i ekološka atrakcija, koja iz godine u godinu privlači sve veći broj posetilaca – zaljubljenika u prirodu i životinje.
Danas konji ne mogu bez ove planine, niti ona bez njih.
Na planinu konje su najpre dovodili meštani Žiče, Kamenice, Magliča i drugih sela na obroncima Stolova kako bar leti ne bi morali da obezbeđuju hranu za njih.
Kako formirati obrok za pravilnu ishranu krava
“Ja sam davne 1973. godine na ovu planinu izveo jednog pastuva i kobilu. Pred zimu sam ih vraćao u štalu i tako nekoliko godina dok ih jednom prilikom nisam ostavio da tu i prezime. Tu su se oni, kao i konji drugih vlasnika, umnožavali, osamostaljivali, postajali potpuno nezavisni od ljudi, poprimajući vremenom osobine poludivljivih konja iako nikada nikog nisu povredili. Danas niti oni mogu bez ove planine, niti ona bez njih”, kaže Slavko Nikolić iz Žiče, vlasnik najvećeg broja konja u krdu.
Na Stolovima vladaju surovi uslovi, naročito zimi kad snežni nanosi mogu da dostignu visinu i do tri metra, a temperatura se spusti i do trideset stepani ispod nule, što otežava opstanak konja.
“Prirodna selekcija čini svoje, što je posebno karakteristično za život životinja u skoro ekstemnim uslovima. Opstaju samo potpuno zdravi primerci, fizički sposobni da dođu do hrane i ne postanu plen vukova i medveda. Iznemogli i bolesni konji, kao i nejaka ždrebad često stradaju što je cena života u potpunoj slobodi“, kazuje dr Dragan Marković, veterinar iz Kraljeva.
Tov junadi: Čak 80% troškova odlazi na ishranu
Zbog obilja zdrave i sočne trave 60-ih i 70-ih godina prošlog veka na ispaši na Stolovima bilo je i do hiljadu i po ovaca i nekoliko stotina grla krupne stoke, najviše bikova.
Žički domaćin Slavko Nikolić dobro pamti ta vremena i tvrdi da bi baš sa Stolova mogao da krene preporod stočarske proizvodnje u kraljevačkom kraju. Sa Slavkom se slažu i stručnjaci.
Na Stolovima izvanredni uslovi za stočarstvo
“Svestan sam činjenice da su nam se sela ispraznila i da je sve manje mladih koji bi se posvetili ovoj grani poljoprivrede. Međutim,veliki prerađivači mesa na našem području, Kotlenik, NID, SAN, koji imaju i izvozne reference i standarde u proizvodnji, baš na Stolovima mogu doći do rešenja za svoju sirovinsku bazu u budućnosti. Izvesno je da bi imali meso koje bi kvalitetom bilo u vrhu evropskih proizvođača. Naravno, u ceo projekat revitalizacije morala bi da se uključi i država sa svojim podsticajnim sredstvima koja će stimulisati, pre svega primarnu stočarsku proizvodnju”, kazuje agroekonomista Radoica Radovanović.
Njegovo mišljenje deli i agronom Dragutin Jevtović kao i predstavnici Regionalnog zadružnog saveza. Ovakva razmišljanja o vizijama razvoja stočarstva na području Kraljeva, a i šire, imaju potporu u dobrim rezultatima i iskustvima iz prošlosti, ali i nekim studijama koje su svojevremeno uradile stručne službe Regionalnog zadružnog saveza i tadašnje Regionalne privredne komore Kraljevo.
Do njihovog oživotvorenja krdo poludivljih konja samo će voditi veliku svakodnevnu borbu za opstanak na Stolovima, iako na planini ima mesta i za ovce i goveda, baš kao nekada.
Sagovornici: Slavko Nikolić stočar
Dragan Marković veterinar
Radoica Radovanović, agroekonomista
Komentari