Kada govorimo o ovčarstvu, gajenje ovaca je jedan od najunosnijih poslova iz ove delatnosti. Ovce nisu previše zahtevne životinje, a mogu vam se višestruko isplatiti u zavisnosti od vrste i za šta je određena vrsta najbolja. U ovom tekstu govorimo o tome koje rase ovaca su najmesnatije.
Rase ovaca: sjenička pramenka
Sjenički soj pramenke potiče iz Sjenice na Pešterskoj visoravni, na jugozapadu Srbije, na preko 1.000 metara nadmorske visine. Decenijama unazad, ova vrsta ovaca postaje sve popularnija, a van Srbije najčešće se gaji u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Možda vas zanima
Sjenička pramenka se danas uglavnom gaji u zapadnoj Srbiji, u valjevskim, čačanskim i užičkim krajevima. Zbog njenih karakteristika, domaćinstva se sve češće odlučuju na gajenje upravo ove rase.
Fizičke karakteristike sjeničke pramenke
Budući da potiče iz brdsko-planinskih područja, ova vrsta ovaca ima prilično jaku građu i vodi se kao jedna od najkrupnijih sojeva pramenke na našim prostorima. Sjenička pramenka je prilično velikih gabarita – ovce u proseku mogu težiti oko 45, a ovnovi oko 60 kg.
Spada u grupu dugorepnih ovaca, budući da joj se rep sastoji od 16 repnih pršljenova u proseku. Specifične fizičke karakteristike kod Sjeničke pramenke su crne šare koje uglavnom ima oko očiju, na krajevima ušiju, kao i crno oivičenu gubicu donje i gornje usne.
Ova vrsta ovaca je prilično obrasla vunom, naročito po donjem delu vrata i trbuhu, što je još njena specifična karakteristika. Rogovi ovnova su izraženi, dobro razvijeni u obliku spirale.
Uslovi za gajenje sjeničke pramenke
Sjenička pramenka je rasa dobijena ukštanjem virtemberg vrste i merima vrste, da bi dobila na kvalitetima kao što su veličina, otpornost, bolja plodnost, itd. Zato za nju važi da je jedna od najotpornijih, a samim tim i najpogodnijih vrsta za uzgoj, budući da nije osetljiva i slabog imuniteta.
S obzirom da potiče iz planinskih krajeva, sjenička pramenka je navikla na surovije uslove života, te dobro podnosi i hladnoću i toplotu. Još jedna stvar za koju je zaslužno planinsko poreklo jeste da je ova vrsta naviknuta na pašnjake i na hranjenje izvan obora. Takođe, nisu joj potrebni posebni uslovi i briga prilikom jagnjenja, te nije redak slučaj da se sjenička pramenka ojagnji na pašnjaku.
Za šta se najviše isplati gajenje sjeničke pramenke?
Ova vrsta ovaca je dobra i za proizvodnju jaganjaca, i za mužu, kao i za proizvodnju mesa. Plodnost Sjeničke pramenke je visoka – od 100 ovaca se otpilike dobije 110-130 jagnjadi. Ukoliko domaćinstvo namerava da se bavi prodajom jagnjadi, Sjenička pramenka je dobar izbor.
Takođe, proizvodnja mleka i mesa od ove rase bi mogao biti isplativ posao. Pogodna je za mužu, jer prosečna mlečnost u laktaciji od 5-6 meseci iznosi 60.80 litara, računajući i mleko koje posisaju jagnjići. Sjenička pramenka takođe spada u mesnate rase, te je pogodna i za proizvodnju mesa.
Budući da je jedna od najkrupnijih vrsta ovaca, od sjeničke pramenke se može dobiti prilična količina mesa.
Moravka – svinja pitome naravi, laka za uzgoj i ZDRAVA!
Il de Frans – najpoznatija rasa ovaca po procentu mesa
Il de Frans je vrsta ovaca koju ćete najčešće čuti ako krenete po domaćinstvima duž Srbije koja se bave ovčarstvom. Zahvaljujući svojim karakteristikama, ova rasa važi za najpopularniju i sve više domaćinstava se odlučuje da gaji upravo ovu rasu. Kakve su to ovce rase Il de Frans i zašto najveći broj ljudi gaji upravo ovu rasu, saznajte u nastavku teksta.
Rase ovaca Il de Frans – karakteristike
Ova popularna rasa ovaca je nastala ukštanjem ovaca merino Rambujea sa Dislej Lester grlima koje vode poreklo iz Engleske radi unapređenja karakteristika. Pedesetogodišnje ukrštanje je rezultiralo stabilnom rasom nazvanom Il de Frans, koja je zbog odličnih karakteristika i dobre genetike postala poznata širom sveta i predstavlja jednu od najčešće biranih rasa za uzgoj.
Ova rasa spada i među najplodnije. Ima sposobnost vansezonskog parenja i jagnjenja, te omogućava tri jagnjenja u dve godine.
Ovo su ovce sa NAJVEĆIM kvalitetom MESA – Il de Frans
Il de Frans ovce su dobre i jake konstitucije, muskuloznog i dobro izbalansiranog tela i dubokog trupa. Runo kod ovih ovaca je zatvoreno, a dobro su obrasle ravnom, kvalitetnom vunom koja je ujednačene bele boje.
Ove ovce su jake, stabilne i gabaritne, a mogu narasti i do 100 kila, pri čemu je prosek za ovce 60-65, a za ovnove maksimalno 120-130 kilograma. Jagnjadi ove rase imaju izuzetnu sposobnost rasta, što je veoma značajna informacija ukoliko razmišljate da gajite ovu vrstu ovaca za prodaju jaganjaca.
Uz dobru ishranu, jagnjadi veoma brzo, u proseku za 42 dana, mogu da dostignu težinu između 19-22 kilograma, i između 34-41 kilograma za 100 dana.
Uzgoj Il de Frans ovaca
Iako ova vrsta ovaca izrasta u prilično jaku i stabilnu domaću životinju, ipak postoje određeni zahtevi za uzgoj, kako bi prilikom rasta ove ovce razvile najbolje karakteristike. Spadaju u red osetljivijih ovaca i nešto manje otporne u odnosu na ovce koje potiču sa brdsko-planinskih predela i koje su navikle na surovu klimu.
Il de Frans zbog porekla važi za stajsku rasu za koju je najpogodnije da veći deo vremena bude zatvorena u oboru. Za razliku od, na primer, sjeničke pramenke, koja se može ojagnjiti i na pašnjaku, za Il de Frans ovcu su ipak pogodniji zatvoreni uslovi.
Što se ishrane tiče, ova rasa nije suviše izbirljiva. Najčešće se hrani lucerkom sa sasvim dobrim rezultatima rasta. Budući da nije rasa koja se aktivno izvodi na pašnjake, preferira hranjenje u jaslama.
Il de Frans je jedna od najmesnatijih rasa ovaca
Kada govorimo o tome zašto se isplati gajenje ove vrste, ne možemo da ne istaknemo da se njena popularnost pre svega zasniva na mesu izvrsnog kvaliteta, ali i količine. Il de Frans spada u najmesnatije sorte ovaca, zbog čega je najisplativije gajiti ih zbog mesa, odnosno prodavati u svrhe proizvodnje mesa.
Karakteristike mesa kod ovih ovaca su odlične – bez prekomerne masti, izvanredan razvoj mišića i veliki procenat mesa koje je optimalno prošarano masnoćom. Meso Il de Frans ovce nije ni premasno ni presuvo, zbog čega se ova vrsta najviše koristi u ishrani.
Iako se ova rasa gaji prevashodno zbog mesa, količina mleka koju može da proizvede nije velika, ali nije ni zanemarljiva. Stoga, ako domaćinstvo želi da se uz prodaju bavi i proizvodnjom mleka od ovce, ova rasa bi mogla biti dobar izbor.
Uz dobru i kvalitetnu ishranu, proizvodnja mleka kod ovih ovaca se može drastično poboljšati u odnosu na prosek. U tom slučaju, ovca će bez problema imati dovoljno mleka da doji jaganjce, ali i produkovati dovoljnu količinu mleka za druge potrebe domaćinstva.
Komentari