Ovo je lambordžini živinarskog sveta

Ovo je lambordžini živinarskog sveta

Jedna od najneobičnijih rasa živine na svetu je definitivno gotska kokoš poreklom iz Indonezije. Ona je toliko jedinstvena i raskošna da je često nazivaju „lambordžinijem“ živinarskog sveta. Ova rasa, koja nosi naziv Ayam Cemani, karakteristična je po tome što je potpuno crna, odnosno ima crno perje, ali i kožu, meso, unutrašnje organe i kosti. Kod ove vrste jedino su jaja smeđe boje.
 

Ovo je Lambordžini u živinarskom svetu - © Viral Forest

Prema rečima odgajivača ove živine, za ovu retku osobinu odgovorna je genetika, odnosno retka mutacija koja je zaslužna za to da ova živina proizvodi 10 puta više pigmenta melanina nego što je to slučaj kod druge živine.
Zahvaljujući svojoj boji, ova rasa postala je popularna širom sveta, a posebno su cenjene jedinke čije perje ima metalni sjaj ljubičaste ili zelene boje.

Petao – galamdžija sa mnogo tajni

Tamno obojena živina je već vekovima deo kulture stanovnika ostrva Java koji su joj pripisivali mistična svojstva. Upotrebljavali su je u različitim ritualima, ali su je retko klali i koristili u ishrani. Postoji i verovanje da meso ove živine ima magijska svojstva.
 

Ovo je Lambordžini u živinarskom svetu - © Viral Forest 

Ove ptice imaju veoma blagu narav. Tokom prve godine mogu da snesu 20-30 jaja, a zatim nastupa pauza koja traje od 3 do 6 meseci. Jaja su neuobičajeno velika u poređenju s veličinom njihovog tela. Ova rasa je veoma izdržljiva, ne zahteva posebnu negu i smatra se da je njen uzgoj lak. Jedino nije sigurno da će crne jedinke uvek preneti željene osobine na svoje potomstvo.

Ukras za dvorište ili divljač? Fazan je živina koja živi burno!

Iako je na snazi zabrana uvoza živine u SAD iz Indonezije, nedavno je napravljen izuzetak i jedno jato gotske kokoši je uvezeno na Floridu u svrhu korišćenja u jednoj reklamnoj kampanji. Tom prilikom petao ove rase okićen je ogrlicom vrednom milion dolara, a zatim fotografisan. To možda najbolje svedoči o lepoti i jedinstvenosti ove rase.


Autor: A.M.

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica