Ovčarstvo je nešto po čemu su brdoviti i planinski predeli Srbije, zastrti mirisnim tepihom aromatične trave i bilja nekada bili čuveni! I upravo je zbog tih predela i nestvarne prirode jagnjetina bila neopisivo ukusna, a sve što se uzgajalo lako je nalazilo svoj put ka kupcima. Dejan Radovanović iz sela Gornjane nam je objasnio kakva je trenutna situacija u ovčarstvu, kao i šta su najveće pretnje njegovom opstanku.
Kako nam je Dejan objasnio, Radovanovići se tradicionalno bave ovčarstvom. Priroda u ovom delu Borskog okruga je prelepa, teren je veoma zanimljiv, ali i takav da je na ovom području uglavnom zastupljeno stočarstvo, i to pretežno ovčarstvo.
možda vas zanima
Ovčarstvo u Srbiji – ništa više nije kao pre
U ovom trenutku Radovanovići čuvaju manje grla nego ranije. Naime, Dejanov deda znao je da čuva i do 70-80 ovaca, a Dejan sada brine o 28 grla autohtonih rasa, kao što je svrljiška pramenka.
Međutim, zbog slabe prodaje i nepovoljnih cena, zatim nesigurnog otkupa vune i jaganjaca, Dejan prognozira da će dodatno morati da smanji stado.
Kako nam je Dejan objasnio, stvari danas nisu kao pre, kad je samo od ovog posla moglo da se živi. Zadruge kakvih je ranije bilo više ne funkcionišu, pa samim tim ne postoji ni garancija otkupa jaganjaca.
Prisetio se i kako je ranije, svakog 1. maja bio organizovan uranak rudara, te da je svaki rudar dobijao po jagnje, a da se otkup ovim povodom obavljao upravo preko pomenutih zadruga.
S obzirom na to da one više ne postoje, te da ne postoje bilo kakva organizovana mesta za otkup, stočari su prinuđeni da se sami snađu u vezi sa prodajom svoje robe. ,,Žalosno je postalo sve to”, zaključuje Dejan.
Autohtone rase OVACA i KOZA: kakva im je BUDUĆNOST?
Otkupne cene ne idu na ruku proizvođačima
Dejan nam je potvrdio da su cene pred Đurđevdan išle i do 700 dinara po kilogramu. Međutim, ova prilika je izuzetak, a cene su obično oko 400-500 dinara po kg što nikako nije isplativo za bilo koga ko planira da živi od ovog posla.
Osim samog mesa, problem predstavlja i prodaja vune.
,,Vuna je na sve strane bačena – po jarcima, potocima, ljudi nemaju šta da rade sa njom godinama unazad, ne postoji način. Nekada je KTK Zaječar pravio jakne i kapute, pa je bilo i interesovanja i otkupa vune. Žalosno je i tragično, kako tvrdi Dejan, i to što se danas koža od jagnjića baca jer ne postoji interesovanje za otkup i preradu.
Opstanak sela u istočnoj Srbiji pod znakom pitanja
Kako nam je objasnio Dejan, situacija je toliko loša i tužna, da stočarima u ovom kraju ne preostaje ništa drugo nego da rasprodaju stada i da prestanu da se bave ovim poslom od koga ne može da se živi.
Sa druge strane, dolaskom kineske kompanije Zi Đin koja je otkupila RTB Bor se nekima možda i pružila prilika da promene posao. Međutim, širenje rudarskog kompleksa, otkupljivanje imanja i pašnjaka od strane Kineza se mnogim meštanima ovog kraja ni malo ne dopada, jer dodatno ugrožava opstanak poljoprivredne proizvodnje.
Gasi se poljoprivreda, gase se sela i meštani ovog dela Srbije zaista imaju veliki problem – ugrožen im je sam opstanak na svojoj rodnoj grudi.
Za kraj, hajde da pokušamo bar malo da olakšamo tešku situaciju i pomognemo Dejanu. Ukoliko Vam je potrebna vuna, ili znate nekog kome je potrebna, molimo da pozovete broj telefona: 063/853-79-79. Hvala!
Komentari