Džemperi, jakne ili tepisi izrađeni od kvalitetne ovčje vune uvek su bili tražena roba. Za njih ponekad treba izdvojiti i dosta novca, jer za gotov proizvod neophodno je uložiti dosta časova rada, pogotovo ako su ručne izrade. Međutim, vuna koja pored mesa i mleka odgajivačima ovaca može doneti zaradu, je najjeftinija.
Možda vas zanima
Godinama seljaci kada ošišaju ovce nisu znali šta će sa vunom. Prelja je sve manje, skoro da nije bilo otkupljivača pa su na tone ovog proizvoda bacane ili spaljivane.
„Ranijih godina kada nije bilo otkupljivača bacali smo pune džakove vune, a sad ima prekupaca. Oni kilogram vune najčešće plaćaju 30 dinara. Ko hoće on proda njima, ko neće sačeka da po selima naiđu vlasnici predara pa zamene vunu. Za deset kilograma neoprane vune dobije se jedan kilogram bele pređe. Ukoliko je obojena pređa onda ide više neoprene vune. Međutim, ni jedno ni drugo se ne isplati, a ako se baci opet nema ništa“, kaže Milena Milošević, koja će ove godine ošišati pedeset odraslih ovaca, koliko ih trenutno ima na farmi u valjevskom selu Beomužević.
Da je srpska vuna ipak tražen proizvod potvrđuje Igor Stamenković, vlasnik ubske firme za otkup i prodaju kože i ovčije vune „Komes plus“. Jedna su od retkih firmi u Srbiji koja se bavi otkupom vune, a u ovom poslu su već sedam godina. U sezoni otkupa koja traje od aprila do jula, otkupe od 300 do 500 tona vune. Najbolja godina je kaže bila 2016. kada su sa farmi iz Kolubarskih sela otkupili blizu 500 tona.
„Iz godine u godinu povećava se količina otkupljene vune. Jednostavno ljudi čuju jer smo među retkim preduzećima koja se bave otkupom vune. Zovu nas i sa Sjenice, dosta vune stiže iz Šumadije i Vojvodine, ali smo najviše bazirani na sela u našem okrugu. Naša vuna je veoma tražena roba u inostranstvu i broj kupaca se stalno povećava. Od kad smo u ovom poslu nismo imali problema sa prodajom samo kupci traže kvalitetnu robu i da se ispoštuju dogovori“, navodi Stamenković.
U Srbiji nema kupaca vune, dodaje naš sagovornik. Kupci su pretežno iz Bugarske i Turske. Kod nas ne postoji prerada vune. Postoje neke manje fabrike koje ne mogu da zadovolje potrebe ovdašnjeg tržišta. On smatra da bi trebalo da se otkupimo i prodamo duplo više robe ali jednostavno naše trenutno finansijsko stanje nam ne dozvoljava da se dalje širimo.
Prema njegovim rečima najtraženija vuna je od vinterberg ovaca i il de frans rase. Dok je vuna od pramenke manje tražena roba. Kilogram vune u otkupu kreće se od 50 do 70 evro centi u zavisnosti od vrste vune i potražnje. Trenutna cena je 50 evro centi.
„Jedan od problema sa kojim se suočavamo je taj što ljudi nisu upoznati koji tip vune i od koje rase ovaca je tražena roba. U principu crna vuna se ne kupije i ne prodaje i to ljudi ne mogu da shvate. Mnogi kažu da je to sve isto, a ustvari nije jer crna vuna ne može da bude obojena u neku drugu boju“, kaže Igor Stamenković.
Za razliku od njega Mirko Gavrilović ima sve manje posla. Nakon 24 godine otkako drži vunovlačarsku radnju u Osečini došlo je kaže vreme da ovaj posao radi samo jedan dan u sedmici.
„Nekada je ipak moglo da se živi od ovog posla, a sada sam bukvalno samo prisutan da bi zadržao pojedine mušterije. Danas se ovaj posao samo održava uz dopunski rad. Ljudi više nemaju gde ni da urede vunu, jer nema ni vunovlačarskih radnji. Mislim da sam do Ljubovije jedini u ovom kraju. Što se tiče profita i zarade nema. Malo je žena koje predu vunu, ni njih više nema. Veoma su male količine vune koje se prerade. Često prođe i po tri meseca a da neko ne donese ni kilogram vune. To su veoma male količine i najčešće donose po kilogram dva, ako im treba za šarenice, čarape, a za jorgane gde je potrebno 10 do 15 kilograma više niko i ne donosi“, ispričao nam je Mirko Gavrilović.
Inače kilogram ređenja bele vune je 300 dinara, dok za bojenu treba izdvojiti 200 dinara više.
Komentari