Usled slabije ishrane grla, može doći do razvoja bolesti kod ovaca. Jedna od njih je osteomalacija, ili poroznost kostiju.
Možda vas zanima
Osteomalacija (poroznost kostiju) označava slabost kostiju ovaca, nastalu kao posledica gubitka minerala (kalcijuma i fosfora), koji daju čvrstinu kostima.
Oboljenje je hronične prirode i javlja se pretežno kod ovaca u punoj laktaciji i kod bremenitih. Osteomalacija se naročito ispoljava za vreme sušnih godina i u regionima gde su pašnjaci podvodni i gde je trava lošeg kvaliteta.
Uzroci oboljenja
Osteomalacija nastaje iz dva osnovna uzroka: usled pojačanog odavanja i izlučivanja minerala iz organizma i usled nedovoljnog unošenja minerala putem hrane.
Slabost kostiju može da nastane u slučajevima kada organizam gubi veće količine kalcijuma i fosfora putem mleka i kada se znatne količine ovih minerala koriste za izgradnju skeleta ploda kod bremenitih ovaca , uz nedovoljno unošenje putem hrane.
Da bi organizam ovaca nadoknadio gubitak ovih minerala i održao potreban nivo u krvi, on koristi minerale iz sopstvenih kostiju, tako da posle toga one postaju slabe, savitljive i neotporne. Ova pojava se zove deminralizacija, a samo oboljenje osteomalacija. U nastajanju osteomalacije značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina D.
Znaci oboljenja
U početku oboljenja životinje ne pokazuju znake koji bi pobudili sumnju da se radi o osteomalaciji. U kasnijoj fazi, primećuje se kod ovaca nastran apetit, koji se ispoljava u lizanju zidova, uzimanje prostirke, pijenju osoke i slično.
Obolele životinje su slabe na nogama i zato pretežno leže, gube apetit i mršave. Sjagnjene ovce rađaju slabo vitalnu jagnjad, neotpornu i podložnu drugim oboljenjima. Ovce u laktaciji smanjuju mlečnost, a vuna je slabog kvaliteta.
Lečenje i preventiva
Lečenje obolelih ovaca se sastoji u davanju mineralnih preparata, naročito kalcijuma i fosfora, a zatim vitamina D. Pre nego što se počne sa davanjem mineralnih dodataka, dobro je da se ispita krv na sadržaj minerala kalcijuma i fosfora, da bi se na osnovu toga odredilo koji mineral nedostaje. Tek posle toga, može se pristupiti davanju odgovarajućih mineralnih preparata.
S obzirom da se nedostatak minerala najčešće ispoljava za vreme zime i u rano proleće. Potrebno je u to vreme priteći u pomoć i dodavati ovcama mineralne dodatke u hrani. To se naročito odnosi na sjagnjene ovce, kao i one koje su u najvećoj laktaciji.
Dodavanje minerala se mora vršiti i za vreme sušnih godina, kada je hrana siromašna kalcijumom. Ako se ovce hrane pretežno senom i lucerkom, njima nedostaje fosfor i zato im treba davati zrnastu hranu, mekinje i slično.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Vujić Radosav
Komentari