Velika Britanija je zabranila uvoz nemačkih goveda, svinja i ovaca zbog zaraze slinavke i šapa. Takođe, Meksiko i Južna Koreja planiraju uvođenje sličnih restrikcija na uvoz životinja.
Nakon što je potvrđena pojava slinavke i šapa u nemačkoj pokrajini Brandenburg, Velika Britanija je zabranila uvoz goveda, svinja i ovaca iz Nemačke. Zabrana se odnosi na žive životinje i proizvode od sveže prerađenog mesa, što je potvrdilo Ministarstvo zaštite životne sredine u Londonu.
Cilj ove mere je zaštita britanskih poljoprivrednika, a zvaničnici navode da preduzimaju sve potrebne korake kako bi se smanjio rizik od širenja ove bolesti.
Možda vas zanima
Slinavka i šap: prvi slučajevi u Brandenburgu
Pre Velike Britanije, kako navodi Savezno ministarstvo poljoprivrede u Berlinu, uvođenje ograničenja signalizirali su Meksiko i Južna Koreja. Unutar Evropske unije važi pravilo po kojem se ograničava samo uvoz iz pogođenog regiona, a ne iz čitave zemlje.
Prošle nedelje su na jednom imanju u brandenburškom okrugu Merkiš-Oderland od zaraze slinavke i šapa uginula tri vodena bivola. Jedanaest životinja iz krda na pogođenom imanju preventivno je eutanazirano kako se bolest ne bi proširila na ostale životinje.
Nakon toga nije bilo novih potvrđenih slučajeva zaraze. Ipak, u međuvremenu su eutanazirane životinje i s nekih drugih imanja, s obzirom na to da se nije mogla isključiti mogućnost da su one bile u kontaktu sa zaraženim bivolima.
Zdravlje farmskih životinja: Simptomi koji ukazuju na dobro i LOŠE stanje!
Virus izuzetne zaraznosti
Za poljoprivrednike bi slinavka i šap mogli da postanu veliki ekonomski problem, pogotovo ako se zaraza proširi, a oni ostanu bez izvoznih tržišta. „Učinićemo sve kako bi omogućili izvoz na što je moguće više tržišta“ trećih zemalja, izjavio je savezni ministar poljoprivrede Džem Ozdemir.
Udruženje nemačke mesne industrije saopštilo je da je u prvih deset meseci prošle godine u ostale zemlje EU i na treća tržišta izvezeno oko dva miliona tona svinjetine i govedine. Godišnji promet, samo u trećim zemljama, iznosi oko milijardu evra.
Slinavka i šap je veoma zarazno virusno oboljenje koje se pojavljuje kod papkara, dakle goveda, ovaca, koza i svinja. Za ljude ta zarazna bolest nije opasna, ali oni mogu da prenose virus.
U slučaju pojave oboljenja na nekom imanju, prema važećim propisima u Nemačkoj, moraju se eutanazirati sve životinje. U Velikoj Britaniji je tako prilikom velike epidemije slinavke i šapa 2001. godine eutanazirano više od šest miliona životinja, zbog čega su se brojni uzgajivači našli u egzistencijalnim problemima.
Vlasti Velike Britanije su u međuvremenu, u strahu od pojave slinavke i šapa u Nemačkoj, pooštrile i pravila za putnike koji stižu u tu zemlju. Od srede 15. januara više se u Veliku Britaniju ne smeju uneti meso, mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, odnosno svi proizvodi od svinjskog i mesa drugih papkara iz EU i nekih drugih zemalja.
Radi se o proizvodima koji se ne nalaze u fabričkoj ambalaži, kako je potvrdila vlada u Londonu.
Virus se smatrao iskorenjenim
Slinavka i šap su se redovno pojavljivali sve do 60-ih godina prošlog veka, a širenje virusa je obustavljeno tek nakon uvođenja obaveznog vakcinisanja životinja. Poslednji slučajevi u Nemačkoj zabeleženi su 1988. godine u blizini Hanovera.
Od 1991. godine životinje u Nemačkoj više nisu vakcinisane, jer se smatralo da je virus iskorenjen. Međutim, 2001. godine došlo je do velike epidemije u Engleskoj, koja je imala posledice i u drugim delovima Evrope.
Vlasti i poljoprivrednici u Nemačkoj tada su hitno reagovali na širenje slinavke i šapa u Britaniji. U strahu od mogućeg širenja virusa na evropskom kopnu, preduzete su preventivne mere, imanja su bila izolovana, životinje su testirane na virus – a rezultati su bili negativni.
Preventivno su otkazivani životinjski sajmovi, bile su otkazane i školske ekskurzije u Veliku Britaniju. Sve te mere su se isplatile, virus nije uspo da se „probije“ do Nemačke. U Engleskoj je epidemija harala skoro godinu dana. Više od četiri miliona životinja tada je eutanazirano. Ukupna šteta procenjena je na 20 milijardi evra.
Na čiji teret ide ŠTETA?
U Nemačkoj postoji poseban fond za slučaj izbijanja epidemije među životinjama, iz kojeg se pokrivaju troškovi eutanazije, čišćenja i dezinfekcije. Međutim, ovaj fond ne pokriva druge, naknadne troškove, poput onih kada poljoprivrednici ne mogu da isporučuju mleko.
Zbog toga je Udruženje farmera 1998. godine osnovalo Fond slinavka i šap, u koji poljoprivrednici uplaćuju 0,05 centi po litru prodatog mleka. Ako dođe do epidemije, farmeri mogu da očekuju odštetu za neisporučeno mleko, i to u roku od 50 dana. Trenutno u ovom fondu ima oko 31 milion evra.
Udruženje farmera savetuje poljoprivrednicima da se dodatno privatno osiguraju. Međutim, jedno osiguravajuće društvo iz Bavarske je 2001. godine iz svog paketa usluga uklonilo pokriće za slinavku i šap, što je izazvalo nezadovoljstvo među seljacima. Biće interesantno videti kako će osiguravajuće kompanije reagovati na aktuelne slučajeve slinavke i šapa u Nemačkoj.
Izvor: DW
Komentari