Sortiranje je najvažnije u otkupu vune koja, iz otkupne stanice u selu Prnjavor kod Kragujevca, putuje na tržište Evropske unije. Nenad je jedini u centralnoj Srbiji čije je zanimanje sortirač vune, iako mu je po obrazovanju bilo namenjeno da bude oficir.
Nenad Zečević iz Kragujevca za samo nekoliko sekundi nepogrešivo može da proceni kakvog je kvaliteta vuna koju prodavci dovoze na otkup. Prstima i očima procenjuje da li je ovčija vuna prvog, drugog, trećeg ili nižeg kvaliteta i po njegovoj proceni ona se sortira.
Možda vas zanima
Za njega kažu da je u Srbiji jedan od boljih poznavalaca ove ponovo cenjene sirovine i da za sada nema konkurenciju. Dnevno između njegovih prstiju prođe oko 12 tona neoprane vune, koliko se dopremi na otkup. Svaki džak, pre nego što uđe u skladište, Nenad mora da klasira. Tek nakon toga vuna odlazi na baliranje i pakuje se u skladište. U ovom procesu sortirači su najvažnija karika.
„Kvalitet vune zavisi od dužine i debljine vlakna, i od njene beline. Procenjuje se vijugavost vlakna i rastegljivost. Ovaj posao se uči kroz iskustvo i osećaj. Što više prakse imate, više znate.”
„Prvo se prepoznaje da li vuna ima mrtvih vlakana, po mirisu treba da prepoznate da li je vuna vlažna ili ne. Sortiranje je važno, jer kupci iz Evropske unije računaju na to da su dobili ono što su platili. Može da se desi i omaška, ali oni to retko praštaju, gubi se poverenje, pa samim tim i poslovna transakcija“, kaže Nenad Zečević, koji sa svojim ocem vodi otkupnu stanicu.
Ovaj posao se uči kroz iskustvo i osećaj. Što više prakse imate, više znate.
Nenad je ovaj zanat učio u Bugarskoj, u gradu Sliven. Godinama je po nekoliko meseci „gostovao“ u firmi kod Violete Bačvarove, koja se bavi otkupom i izvozom vune. Iako je već savladao ovu veštinu, i dalje odlazi kako bi se usavršavao.
„Otac mi je kad sam bio tinejdžer namenio da budem oficir i po njegovoj želji upisao sam vojnu akademiju. Završio sam je i postao aktivno vojno lice. Međutim, uvideo sam da to nije za mene i stalno sam razmišljao šta bi me činio zadovoljnim. Ispostavilo se da je to rad sa vunom.”
„U sezoni u Prnjavor dolazi nekoliko sortirača iz Bugarske da nam pomažu pri otkupu. Nepisano je pravilo da su žene bolji sortirači, osim u mom slučaju. Ispostavilo se da imam prirodni talenat za to“, dodaje Nenad.
Kvalitet vune zavisi od vrste ovaca, ali ne i od njihove starosti. Nenad napominje da najkvalitetniju vunu daju merino ovce, potom rase vinterberg, a od domaćih sorti pramenka. Od planinskih ovaca vuna je grublja. Tek oko 20% otkupljene vune u Šumadiji zasluži epitet prve klase.
I za kraj, ono što bi domaćice trebalo da znaju jeste da struktura vlakna vune, kada je gledate pod mikroskopom, podseća na riblju kost. Zbog toga se vuneni predmeti pri pranju na neodgovarajućoj temperaturi, jednostavno skupe.
Sagovornik:
Nenad Zečević, sortirač vune
Foto: Biljana Nenković
Komentari