Pre rata u Ukrajini, stočarstvo je bilo jedna od mnogih industrija koje je nemačka vlada želela da učini održivijom. Sada se mnoge organske farme slobodnog uzgoja bore za svoje postojanje.
Možda vas zanima i ovo:
Austrijanci edukuju srpske stočare
09/02/2017
Tomislav Bolig, vlasnik jedne porodične farme srednje veličine koja se nalazi južno od grada Bona u zapadnoj Nemačkoj, kaže da ekonomski nije moguće bez neke vrste intervencije održavati organsku farmu. Kako kaže, bili su spremni za klimatske promene, ali ne i za ovo.
Modernu farmu je osnovao njegov otac 1982. Kada je Bolig preuzeo vlast 2019, odlučio je da farmu pretvori u organski i slobodni uzgoj. Promena kojom njegov otac nije bio „oduševljen“, kaže on smešeći se, „ali je na kraju došao do nje“. Sada pomaže s vremena na vreme, iako Bolig većinu poljoprivrede sam obavlja sa samo dva stalno zaposlena radnika, dok njegova žena vodi imanje.
Bolig kaže da je prelazak na organsku poljoprivredu bio ogroman poduhvat, koji po zakonu zahteva ogromno smanjenje broja životinja, izgradnju većih tezgi, držanje potpuno drugačije rase pilića i obezbeđivanje skuplje hrane.
„Sada rizikujem da poluizgrađene tezge leže u ruševinama“, kaže Bolig, zbog velike inflacije izazvane ratom u Ukrajini. Cena građevinskog materijala porasla je u proseku za 16,5 odsto u odnosu na ovo doba prošle godine, prema nemačkom Saveznom zavodu za statistiku.
Povećavaju se i zakonski zahtevi
Predsednik DBV-a Joachim Rukvied govorio je o ozbiljnosti situacije: Povrh troškova izgradnje, „troškovi đubriva su se učetvorostručili, troškovi stočne hrane dvostruko veći, dizel gorivo više nije pristupačno“, rekao je za javni servis NDR.
Štaviše, povećavaju se zakonski zahtevi za količinu svežeg vazduha i prostora za farmske životinje. Preuređenje štala i štala za životinje dovešće do čak 80% većih operativnih troškova, uključujući negu i hranu za životinje, kaže nemačko udruženje poljoprivrednika (DBV).
Kao i mnoge ambiciozne politike životne sredine aktuelne nemačke vlade, kao što je napuštanje uglja do 2030. godine, novi zakoni o poljoprivredi koji zahtevaju da poljoprivreda postane održivija pali su sa liste prioriteta.
Stvari su zastale u pogledu dobrobiti životinja, rekao je Rukvid, koji je takođe kritikovao ,,Organski akcioni plan” Komisije Evropske unije za poljoprivredu kao „ugrožavanje bezbednosti hrane u Evropi“. Plan uključuje dramatično smanjenje upotrebe pesticida, obezbeđivanje da se najmanje 25% poljoprivrednog zemljišta u EU odvoji za organsku poljoprivredu i zabranu upotrebe GMO.
Rukvied je imao slične oštre reči za nemačkog ministra poljoprivrede Cema Ozdemira, koji je ranije ove godine najavio planove za novi sistem označavanja mesnih proizvoda u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu i nivoa dobrobiti životinja.
Jedna milijarda evra (1,05 milijardi dolara) namenjena za pomoć poljoprivrednicima u primeni promena potrebnih za ispunjavanje propisa o održivosti jednostavno nije dovoljna, rekao je Rukvid za list Die Zeit.
„Nijedan farmer trenutno nema novca za ovo“, rekao je on.
Troškovi su 60 – 80%ˈ
Umesto toga, koalicija kancelara Olafa Šolca fokusira se na kontrolu štete na bankovnim računima potrošača, pošto je inflacija u oktobru dostigla neverovatnih 10,4%. Kada je reč o cenama hrane, taj broj je još veći 21%. Prema rečima predsednika DBV Rukvida, uzgajivači svinja poput Bolinga su posebno teško pogođeni rastućim troškovima.
„Otprilike polovina farmera u industriji moraće da to spakuje u narednim godinama“, rekao je Rukvid o uzgajivačima svinjskog mesa, navodeći posebno visoke troškove energije, hrane i izgradnje kada je u pitanju održivo održavanje svinja.
Pored povećanja troškova opreme, održavanja i nabavke, „koji su u nekim slučajevima veći za 60-80% u odnosu na prošlu godinu“, kaže farmer Bolig, „kupci jednostavno nisu spremni da troše duplo više. Organska hrana leži nekupovana na police supermarketa.”
Boligova izjava je potkrijepljena studijama koje pokazuju da je jedan od prvih načina na koji su Nemci pooštrili svoje budžete 2022. kupovinom jeftinije hrane i kupovinom u jeftinim supermarketima. A lokalni mediji izveštavaju da mnogi maloprodajni lanci odbijaju da preuzmu dodatne troškove povećane dobrobiti životinja koje je naložila vlada, govoreći farmerima da ponude niže cene ili neće zalihe svojih proizvoda.
Vladine prioritete ,,treba ponovo uskladiti”
Veliki proizvođači neorganske hrane imaju određenu zaštitu od vrtoglavih cena, objašnjava farmer jer su cene sa nekoliko dobavljača određene godinu dana unapred – ali male organske kompanije poput njegovog često ne mogu sebi priuštiti da podignu cene dovoljno visoko da bi ostvarile profit im je potrebno.
Ovo je dodatno otežano činjenicom da organska poljoprivreda zahteva više visoko obučenog osoblja čiji se karijerni put ne smatra unosnim uprkos svom značaju za društvo. Kao i mnoge filijale, prema Boligu, male porodične farme se bore da pronađu dovoljno osoblja za vođenje svog poslovanja.
S obzirom da i potrošači i supermarketi očigledno nisu voljni da plate dodatno za bolje dobrobit životinja, nejasno je da li male farme mogu da prežive bez velike državne pomoći. „Mislim da su političari na pravom putu, prepoznali su da nam je potrebna pomoć, ali prioriteti moraju biti preusmjereni“, rekao je Bolig.
Na primer, “dobijate više državnih subvencija što više zemlje imate. Ovo u suštini nagrađuje veće zemljoposednike na račun manjih.”
Iako pohvaljuje Šolcovu vladu levog centra za sprovođenje zaštite potrošača od inflacije, kao što je ograničenje cene gasa, Bolig je i dalje skeptičan da je vlada učinila dovoljno da zaštiti poljoprivrednike. „Nekada smo mogli da planiramo ovakve promene, sad je sve neizvesno”, kaže on o novim ekološkim propisima.
Komentari