Stočarstvo je vitalna grana poljoprivrede koja obezbeđuje visokokvalitetne namirnice i doprinosi ekonomskom razvoju u mnogim zemljama. Jedan od ključnih elemenata u unapređenju stočarstva je pravilna ishrana stoke, a istraživanja na ovom polju stalno traže nove načine kako bi se obezbedila kvalitetna hrana za preživare. Evo koji su to neobični izvori hrane za unapređenje stočarstva.

Tradicionalna ishrana i njena ograničenja:

Tradicionalno, ishrana stoke se zasnivala na usevima kao što su kukuruz, lucerka, soja i druge žitarice i leguminoze. Ovo su osnovni izvori hranljivih materija i energije za preživare poput krava, ovaca i koza. Međutim, ograničeni resursi kao što su voda, zemljište i klimatski uslovi mogu otežati uzgoj ovih konvencionalnih useva u nekim oblastima.

Iskorišćenje neobičnih izvora hrane:

U potrazi za alternativnim rešenjima, istraživači su počeli istraživati neobične izvore hrane za stoku. Ovi izvori, kao što su otpadni materijali iz restorana, novinski papiri, silažni efluenti, sadržaj buraga, stelja živine, stočni otpad i ostaci drveta, mogu imati značajan potencijal u unapređenju ishrane preživara. Otkrijmo kako se ovi neobični sastojci koriste u ishrani stoke.

Otpad iz kuhinja i restorana:

Otpad iz kuhinja i restorana često sadrži vredne materijale kao što su povrće, voće, meso, riba i jaja. Širom sveta godišnje se generiše oko 45 kg ovog otpada po stanovniku. Nedavno su istraživači pokušali iskoristiti ovaj otpad za ishranu stoke. U Nemačkoj, više od 9.000 tona kuhinjskog i restoranskog otpada godišnje preradi se u stočnu hranu. Ovakva praksa značajno je poboljšala proizvodnju goveda. Prosečan dnevni prirast goveda hranjenih prerađenim otpadom bio je 0,98 kg, što je više od tradicionalnih izvora hrane.

Novinski papiri u ishrani stoke:

Naučnici su sproveli studije kako bi ispitivali unos hrane, svarljivost i performanse mlečnih goveda koja su hranjena hranom koja sadrži 10% iseckanog, mlevenog ili pulpiranog novinskog papira. Iako je stvarni prinos mleka bio nešto niži, vrednosti mleka korigovane masti bile su veće za ishranu s novinskim papirom. Visok sadržaj vlakana u novinskoj hartiji može biti koristan za održavanje visokog nivoa masti u mleku.

Korišćenje silažnih sokova:

Sveži, nekontaminirani, nerazređeni sokovi iz dobro očuvane silaže mogu se koristiti u ishrani stoke. Dnevni unos može biti do 45 litara (3,3 kg suve materije) dnevno, što ima nutritivnu vrednost od oko 2,5 kg ječma. Krave koje dobijaju sok sa koncentratima pokazale su povećane prinose mleka i sadržaj masti, proteina i laktoze. Iako je unos silaže iz koje je sok isušen bio veći, prinos mleka i sastav nisu značajno pogođeni.

Sadržaj buraga – skriveni resurs:

Rumenski sadržaj je važan otpad koji nastaje u klanicama goveda i ovaca. Svaka životinja proizvodi oko 25 kg ovog otpada (na bazi sveže težine), a obično se koristi samo kao đubrivo za poljoprivredna zemljišta. Međutim, sadržaj buraga sadrži oko 12,5% sirovih proteina i 5,2% masti. Ovaj visokokvalitetni protein ima sve esencijalne aminokiseline i odličan je izvor kalcijuma, fosfora i vitamina B kompleksa. Istraživanja su pokazala da dodavanje sadržaja buraga u ishranu do 15% ne utiče negativno na unos hrane, dnevni prirast ili efikasnost ishrane.

Stočni otpad – otpadna vrednost:

Stočni otpad, poput stajnjaka, predstavlja izazov za stočarstvo jer se velike količine ovog otpada svakodnevno proizvode. Međutim, uz odgovarajuću obradu i formulisanje, navodi allaboutfarming, stočni otpad može postati koristan izvor hrane. Jedna studija je pokazala da se stajnjak može upotrebiti u ishrani stoke bez štetnih efekata na kvalitet trupa i mleka. Otpad se isprao, pregledao i tretirao natrijum hidroksidom, kalcijum hipohloritom ili natrijum hloritom kako bi se povećala svarljivost. Hranjenje ishranom koja sadrži određeni procenat otpada proizvelo je priraste slične tradicionalnoj ishrani.

Drvni otpaci za zdravu ishranu:

Drveni ostaci, poput piljevine jasike, pokazali su se kao odlična alternativa konvencionalnoj ishrani krava muzara. Jasikova piljevina može zameniti do 30% konvencionalne ishrane i održavati proizvodnju mleka bez smanjenja kvaliteta. Takođe, drvena vlakna mogu regulisati unos energije kod mlečnih krava.

Perspektive korišćenja neobičnih izvora hrane:

Korišćenje ovih nekonvencionalnih izvora hrane može imati veliki potencijal za poboljšanje proizvodnje stoke, posebno u oblastima gde su tradicionalni izvori hrane ograničeni. Integracija ovih metoda može obezbediti održive resurse hrane za preživare. Ipak, važno je istražiti uticaj ovih alternativnih izvora na kvalitet mesa, mleka i drugih proizvoda životinjskog porekla kako bi se osigurala sigurnost i kvalitet hrane za ljude.

Stočarstvo zahteva inovacije kako bi se obezbedila kvalitetna ishrana stoke, a korišćenje neobičnih izvora hrane može biti ključno rešenje. Ispitivanje i razvoj ovih metoda mogu dovesti do unapređenja proizvodnje mesa, mleka i drugih proizvoda životinjskog porekla. Ovo je značajan korak ka održivijem i efikasnijem stočarstvu, koje može zadovoljiti rastuću globalnu potražnju za mesom i mlekom. Iskorišćenje neobičnih izvora hrane za preživare predstavlja inovativan pristup rešavanju izazova u stočarstvu i obećava bolju budućnost u proizvodnji hrane.