Kako bi popunili svoje vreme tokom zime, pre 4-5 godina, Josimovići su na svoje domaćinstvo odlučili da dovedu jednog običnog radnog konja. Kako to uvek biva, želja za čuvanjem ovih prelepih životinja samo je rasla. Onda su nakon nekog vremena odlučili da kupe frizijsku rasu konja. Međutim, tada je ona za njih bila nedostižna jer je ovih konja u Srbiji bilo svega nekoliko komada.

Nero je konj frizijske rase koji je na domaćinstvo Josimovića došao čak iz Holandije. Kupili su ga sa nepune dve ipo godine starosti, tako da pre toga nije bio obučavan. A zatim je blizak prijatelj našeg domaćina najpre obučio ovog konja i onda dao dalje smernice porodici da nastave sa obučavanje.

Nataša Josimović, svog novog prijatelja timari, vodi računa o njegovoj higijeni i uz pomoć tate dresira konja. Još uvek ga nije vodila na trke, ali čim ga malo uvežba to joj je sledeći cilj. Nataša obožava ovog konja jer  jako inteligentan, miran i voli da uči.

Frizijska rasa konja

Frizijski konj ili frizijac je pasmina konja koja vodi poreklo iz Frizije, u Holandiji. Iako konformacija pasmine podseća na laganog vučnog konja, Frizijci su graciozni i brzi za svoju veličinu. Smatra se da su tokom srednjeg veka preci frizanskih konja bili u velikoj potražnji kao ratni konji širom kontinentalne Evrope. Nekada su ih koristili u ratovima jer su veoma izdržljivi konji, a danas ih često traže i za snimanje filmova.

Kroz rani srednji vek i visoki srednji vek, njihova veličina omogućila im je nošenje viteza u oklopu. U kasnom srednjem veku bile su potrebne teže vrste vučnih vrsta. Iako je pasmina umalo izumrla u više navrata, savremeni frizijski konj napreduje u pogledu brojnosti i popularnosti. Ova pasmina se koristi u amovima i pod sedlom. Nedavno je pasmina uvedena u polje dresure.

Sagovornik: Radomir Josimović, Rusko Selo