NEGA OVACA: U tradicionalno ovčarskom pirotskom kraju jagnjenje počinje tokom januara i završava se u martu. Priprema za negu životinja u postpartalnom periodu počinje mnogo pre jagnjenja, jer je uslove za to nemoguće ostvariti na brzinu, a ono na šta je potrebno posebno obratiti pažnju je način držanja, kvalitet objekta, ishrana i zdravlje životinja, kaže dr Aleksandar Dimitrijević, spec. vet. medicine Veterinarske klinike u Pirotu.
Možda vas zanima
NEGA OVACA: Čistoća kao osnova
„Trebalo bi obratiti pažnju na to da podloga bude što čistija i da se objekat redovno izđubrava, zbog koncetracije amonijaka u vazduhu. U hladnom periodu loša higijena, prenatrpanost, nedovoljna provetrenost i osvetljenje objekta prouzrokuju bolesti disajnih organa. Vlasnici redovno zaboravljaju da je životinjama potrebno mnogo kiseonika, pa bi objekat trebalo da bude dobro provetren i da temperatura u njemu iznosi od 6 do 16 stepeni“, ukazuje Dimitrijević.
Ovce su preživari i ne treba potceniti važnost kabastih hraniva. Pre svega, potrebno je voditi računa o pravilnom skladištenju hraniva kako bi se izbegla mogućnost da se u hrani nađe buđ. Kao osnova obroka služi seno. Ovcama u laktaciji daje se stočna repa i šargarepa, a od koncentrata prekrupa kukuruza, ovsa, ječma, mekinje ili repini rezanci i uljane pogače.
„Za ovce srednje veličine treba izdvojiti do 2 kg sena i 300 grama koncentrata dnevno. Ukoliko ovca gaji blizance, onda se količina koncentrata udvostručuje. Kada sena nema dovoljno, onda se ono može zamenjivati silažom u odnosu 1:3, ali ukoliko vlasnik ima na raspolaganju dovoljne količine sena, u brdsko-planinskim područjima ne preporučuje se upotreba silaže u ishrani ovaca“, upozorava naš sagovornik.
Ovcama u laktaciji daje se stočna repa i šargarepa, a od koncentrata prekrupa kukuruza, ovsa, ječma, mekinje ili repini rezanci i uljane pogače.
Uticaj zemljišta na negu ovaca
Zemljište na teritoriji Pirotskog upravnog okruga je siromašno selenom, što kod mladih životinja može izazvati mišićnu distrofiju. Ovaj problem rešava se tako što se ovcama pred jagnjenje i jaganjcima nakon jagnjenja daje selen, a preporučljivo je da se u ishranu uključe i vitaminsko-mineralni dodaci.
Ovce su tihe životinje, ljudi retko primete kada im nešto fali, tako da je nadzor nad njima veoma važan. U pirotskom kraju nadzor životinja se obavlja na tradicionalan način, direktnim nadgledanjem stada. Ima i onih koji su ugradili video nadzor, što se pokazalo kao dobro rešenje. S obzirom na to da prisustvo čoveka deluje uznemirujuće na životinju, video nadzor daje mogućnost da odgajivač u objekat dođe kada primeti da joj je pomoć potrebna.
Temperatura kod jagnjenja i nege
Temperaturu životinja bi trebalo redovno meriti nekoliko dana nakon jagnjenja, i reagovati čim bude povišena. Nažalost, često se dešava da vlasnici reaguju tek kada životinja prestane da jede, što je znak da je životno ugrožena, kaže Dimitrijević i dodaje da bi vlasnici u ovom periodu trebalo da posvete posebnu pažnju zdravlju životinja.
Temperaturu životinja bi trebalo redovno meriti nekoliko dana nakon jagnjenja, i reagovati čim bude povišena.
Nega ovaca i jagnjadi: Vakcinacija i preventiva
„Najbolja preventiva bolesti ovaca koje se prenose na podmladak je vakcinacija protiv enterotoksemije i redovno čišćenje od parazita. To je najjeftiniji način da se zaštiti zdravlje životinje i obezbedi napredan podmladak. Graviditetna toksemija se primećuje tek nakon jagnjenja i najčešće pogađa mlečne i ovce koje jagnje više od jednog jagnjeta“, ističe Dimitrijević i upozorava na nedostatak primene modernih medicinskih metoda.
Sinhronizacija estrusa se u pirotskom kraju izbegava već dugi niz godina, što povlači druge probleme. Odgajivači nisu sigurni kada da odvoje jagnjad i počnu sa mužom, niti kada životinje opet ulaze u estrus. Takođe, važno je koristiti moderne metode određivanja graviditeta ovaca. Praksa je pokazala da svaka deseta ovca za koju vlasnici misle da je gravidna – to nije, što primete tek kada dođe vreme jagnjenja. Tako se propusti ciklus, što negativno utiče na mlečnost i plodnost životinja, zaključuje Dimitrijević.
Sagovornik: dr Aleksandar Dimitrijević, spec. vet. medicine Veterinarske klinike u Pirotu
Komentari