I pored najbolje volje i pažnje odgajivača, gajenje junica ponekad može da prati pojava određenih problema, kao što su mastitis, prerastanje papaka, smetnje u reprodukciji, sisanje i slično. Evo kako ih primetiti i rešiti na vreme.
Mastitis junica
Bez obzira što vime junica nije aktivirano, neka ispitivanja pokazala su da i kod njih, celo vime ili pojedine četvrti mogu biti inficirane bakterijama. Zbog nastanka nekih stresnih situacija (problemi u varenju hrane, problemi prilikom telenja), koje dovode do pada otpornosti organizma, i te vrste bakterija mogu da dovedu do pojave nevidljive ili čak i vidljive upale vimena.
Možda vas zanima
To se uglavnom dešava nekoliko dana pre telenja pa do desetak dana posle telenja. Kada u nekom većem zapatu prilikom telenja, više od 5% junica pokaže vidljivi mastitis ili se kod više od polovine prvotelki na prvoj kontroli mlečnosti ustanovi više od 100 000 somatskih ćelija u mililitru mleka, to je znak da u stadu postoji problem sa vimenom.
Upalu vimena je praktično nemoguće u potpunosti eliminisati iz nekog zapata. Da bi se ipak mogućnosti za njenu pojavu kod prvotelki svele na najmanju moguću, treba preduzeti neke preventivne mere.
Neposredno po telenju kod ženske teladi treba stručno ukloniti prekobrojne sise (pasise). Kod grla koja se drže u grupi važno je sprečiti međusobno sisanje. Za smeštaj grla treba obezbediti čiste i suve objekte, posebno u poslednja 2 do 3 meseca pred telenje.
U istom periodu treba povremeno vršiti kontrolu tkiva vimena. Ako u stadu već postoji problem sa čestom upalom vimena preporučuje se umakanje sisa u dugotrajno dezinfekciono sredstvo jednom nedeljno, a u krajnjem slučaju i primena antibiotika produženog delovanja na 6 do 8 nedelja pre telenja.
Prerastanje papaka
Praksa je kod većine naših odgajivača da grla drže u vezanom sistemu. Nemogućnost kretanja van objekta već je dovoljan preduslov da i kod junica dođe do prerastanja papaka. No nije redak slučaj da do toga dođe i kod grla koja se drže slobodno, ako odgajivač ne obraća potrebnu pažnju. Već sa 9 do 10 meseci starosti junica, treba vršiti kontrolu rasta papaka.
Papci pravilnog oblika stvaraju preduslov za dobar porast, dobru plodnost i bolju mlečnost u laktaciji koja sledi. Nepravilan stav nogu usled slabih kičica, dovodi do opterećenja pete, a to ima za posledicu izduženje papaka pošto se slabije troše u vršnom delu. Ponekad to može da bude u vezi sa ocem junice. Zato pri izboru bikova za veštačko osemenjavanje i na ovaj detalj treba obratiti pažnju, tj. za osemenjavanje bi trebalo birati bikove koji daju potomstvo pravilnih stavova nogu.
Poremećaj plodnosti u junica
Kod junica i ovo može da bude jedan od problema u odgoju, ali ipak u praksi nije tako često prisutan. Da bi se kao problem uočio, ako ipak do toga dođe, polno zrela grla kod kojih se očekuje osemenjavanje, treba redovno pratiti i posmatrati. Svaku nepravilnost u pojavi i ispoljavanju estrusa i eventualnu pojavu iscedka iz polnih organa treba redovno evidentirati, a grla na odgovarajući način tretirati da bi u očekivanom uzrastu bila oplođena i pravovremeno ušla u proizvodnju mleka.
Sisanje junica
Kod teladi koja se drže grupno, posle napajanja na cuclu, neka od grla pokušavaju da sisaju druga grla ili se čak i uzajamno sisaju. Tu naviku mogu da zadrže i u kasnijem periodu, pa da to rade i kao junice. Posledice takve navike su oštećenja pa i upale vimena kod junica ili prilikom prvog telenja. Ako se već na prvom telenju pojavi problem sa vimenom, onda je jasno koliko to može da bude i štetna i opasna pojava. U praksi postoje dva rešenja ovog problema.
Jedan način je da se junicama koje pokušavaju da sisaju druga grla ili se pak međusobno sisaju, na nos stavljaju metalne ili plastične brnjice sa šiljcima. Drugi način je da se junice, ako se drže slobodno, izdvajaju iz grupe i vezuju i time onemoguće da sisaju druga grla.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Nikolić Zoran
Komentari