Jugoistočni deo Jelice, ispresecan talasastim padinama i brdovitim krajevima okoline Kraljeva, raspolaže izvanrednim potencijalima za razvoj mnogih poljoprivrednih grana, pre svega voćarstva i stočarstva. Među poljoprivrednicima desetak sela na obrocima Jelice lebdela je višedecenijska nedoumica kojoj proizvodnji -voćarskoj ili stočarskoj – dati prednost da bi se s manjim ulaganjem i rizikom došlo do bolje zarade. Časlav Rakić iz Pekčanice kod Kraljeva konačno je doneo odluku: ovčarstvo je šansa koju treba iskoristiti.
Možda vas zanima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 1.decembra 2015.godine, u Srbiji je bilo 1.789.144 ovaca,mnogo manje nego nekoliko decenija pre. To je jedan od mnogih pokazatelja da je ovčarstvo u Srbiji,kao jedan od nosećih faktora stočarstva uopšte, već godinama u ozbiljnoj krizi. Časlav Rakić, uzorni poljoprivrednik iz kraljevačkog sela Pekčanice,upoznat je s drastičnim padom broja ovaca u našoj zemlji i s nespornim ocenama o višegodišnjem nepovoljnom položaju srpskog stočarstva, uključujući i ovčarstvo. Ipak,odlučio se za uzgajanje ovaca.
„Zbog odsustva jasne dugoročne strategije u poljoprivredi i tržišnih uslova na koje najmanji uticaj imaju pravi poljoprivredni proizvođači, prinuđeni smo da na selu i proizvodnji svaštarimo da bismo preživeli, najblaže rečeno. Znajući da takva proizvodnja ne donosi nikakvu zaradu neki oslonac sam video u proizvodnji jabuke, kruške i šljive, ne zapostavljajući ni neke ratarske kulture. Uložena su ogromna sredstva i kad svedem bilans petogodišnjeg rada na čistom sam gubitku. Izvoz jabuke i kruške je stao,na pijaci mogu da se prodaju minimalne količine voća, tako da smo prepušteni prekupcima i raznim mešetarima. Zato sam se odlučio za uzgajanje ovaca“, kaže pekčanički poljoprivrednik.
Sjeničkoj ovci prednost u odnosu na druge rase
I Časlavljevi preci uvek su gajili ovce i njihov broj se kretao od 30 do 50 brava. Danas vredni pekčanički domaćin ima oko stotinak ovaca i planira da stado znatno uveća. Ima,kako kaže, puno znanja, želje, ljubavi i truda prema ovom poslu i iz svega toga morao bi da proistekne uspeh.
„Na svojoj i imovini mojih sestara od strica koje žive u Americi mogu da obezbedim oko šest hektara pašnjaka što je dovoljno za kvalitetni ispašu oko 200 ovaca, možda i više i to je neki optimalan broj koji mogu da uzgajam sa suprugom i sinom.Ranije sam imao rasu Virtemberg ali sam se konačno opredelio za sjeničku ovcu jer je najbolja za naše podneblje- otporna je i daje meso i mleko izuzetnog kvaliteta.Ovce su jako mlečne i bez problema daju dvojke i trojke nisu retkost kod ove rase.Jagnjad dobro napreduju i prosečna težina jagnjeta sa 90 dana pri kvalitetnoj ishrani je oko 35 kilograma“, kaže Časlav.
Što se tiče uzgoja, kraj prošle i početak ove godine Časlav smatra zadovoljavajućim. Veli da je učinio sve da udje u krug uspešnih farmera ovčara. U svom zapatu ostvario je visoku plodnos od oko 130 odsto što je potvrda da je na dobrom putu da svoje stado uvede u krug elitnih u kojima je plodnost od 180 do 200 jagnjadi od 100 ovaca.
Trnovit put do uspeha
Uzorni farmer sa padina Jastrebara, ogranka Jelice, tvrdi da su genetika i dobra ishrana garant kvaliteta, trebalo bi da bude – i zarade, koja za sada izostaje.
„Sjenička ovca, po oceni stručnjaka, je među najboljim, ako ne i najbolja oplemenjena pramenka po mnogim karakteristikama. Dakle, genetika je obezbeđena, kvalitetna ishrana, takođe. Brat mi je iskusan veterinar i sa te strane obezbeđen je stalni i veoma stručni veterinarski nadzor i zaštita. Veliki trud se još uvek ne isplaćuje. Najveću cenu koju u ovom trenutku mogu da postignu moja jagnjad je 220 dinara po kilogramu i to veoma teško i sporadično. Nemamo zadrugu niti bilo kakvo drugo udruženje tako da smo prepušteni sami sebi i dobroj volji, bolje reći ucenama nakupaca. Znam da stočari iz Banata i Bačke imaju svoje udruženje odgajivača ovaca i koza i samim tim ostvaruju bolju zaradu i rezultate u uzgajanju ovaca. Međutim,ja se ne predajem“, kazuje Časlav.
Nada u bolje dane
Vredni poljoprivrednik i domaćin iz Pekčanice i njegov unuk Nikola Gavrilović, koji planira da posle završene Poljoprivredne škole ostane na selu i posveti se savremenoj stočarskoj proizvodnji, smatraju da ponovo dolazi vreme oživljavanja ovčarstva u Srbiji, ne samo na istoku i jugu-Pirotski kraj i Svrljiške planine, kao i na zapadu –Pešter, Sjenica, već mnogim drugim krajevima .
U svakom slučaju u Srbiji ima dobrih preduslova za stočarstvo i trebalo bi iskoristiti potencijal naših planinskih i brdsko-planinskih krajeva za uzgajanje ovaca i očuvanje autohtonih vrsta. Časlav Rakić iz Pekčanice kod Kraljeva sa porodicom odlučno i s optimizmom je krenuo tim putem.
Komentari