Mlekarstvo je sektor u kome već godinama nema rasta proizvodnje, kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ. Jedan od najvećih problema u mlekarstvu je što u Srbiji nema novih farmi, a postojeće se intenzino gase. Počevši od 2012. godine imamo konstantan deficit u ovom sektoru od oko osam miliona dolara. Pored toga, u naše zemlje konkuretniju mlekarsku proizvodnju imaju Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija.
Možda vas zanima
U studiji se navodi da jedino Srbija u celoj Evropi nije u stanju da napravi nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka, a u isto vreme se jedino kod nas svakog meseca radi kontrola mleka za potrebe matičenja. To je sektor u kojem je naše UHT mleko jeftinije u susedim zemljama.
Mlekarstvo je pojedinačno najveći korisnik budžeta. Očigledno da ovaj sektor u Srbiji ne funkcioniše kako bi trebalo. Najviše je podržan, ali ima najlošije rezultate. Što očigledno ukazuje da mere ili ne targetiraju prave probleme ili ih rešavaju na pogrešan način. Nažalost i mnoge farme koje se bave ovom vrstom proizvodnje jedva uspevaju da se izbore za svoje mesto na tržištu.
Mlekarski sektor je nekonkurentan u CEFTA okvirima, a tek ga čeka konkurencija EU. Bosna i Hercegovina ima suficit u razmeni mleka od prosečno 12,2 miliona USD u proteklih pet godina, dostižući u pojedinim godinama izvoz od preko 40 miliona USD. BiH izvozi 4,3 puta više mleka u Srbiju nego Srbija u BiH. Uspela je da dobije izvozne dozvole za izvoz u EU za gotovo sve svoje mlekare, a prvu akreditovanu nezavisnu laboratoriju za kontrolu sirovog mleka ima još od 2005. godine (Republika Srpska).
Od pre nekoliko godina, sa još četiri akreditovane laboratorije, cela teritorija BiH pokrivena je nezavisnom kontrolom sirovog mleka. Udeo ekstra i prve klase mleka je veći nego u Srbiji, koja još uvek nije zvanično usvojila ranije pripremljen Akcioni plan za unapređenje kvaliteta sirovog mleka.
Očigledno je da BiH ima konkurentniju proizvodnju od Srbije. Sličan napredak ostvaruju i mlekarski sektori Albanije i Makedonije. Time Srbija polako i sigurno gubi i ova tržišta. S druge strane, čeka je konkurencija iz EU, protiv koje se Srbija bori tako što ima carine, a kad ni one nisu dovoljne, jednostrano se podižu da bi se dodatno zaštitio sektor.
Srbija ima konkurentske prednosti za izvoz sira u Rusiju koje treba iskoristiti. Na ovaj način bi se mogla povećati potražnja mleka koja bi uticala na proizvodnju. Posle intenzivnog rasta, izvoz sira u Rusiju već dve godine stagnira, kako zbog povećane proizvodnje u Rusiji i pada cena (te manje isplativosti) tako i zbog domaćih nedostataka koja se ogledaju u ograničenjima u nabavci mleka i organizovanju i pronalaženju novih tržišta.
Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV
Komentari