Izabrali su, kažu, najteži posao u poljoprivredi, ali ne odustaju. Već treća generacija Golubovića iz valjevskog sela Prijezdić bavi se mlečnim govedarstvom, a pored toga tu je i tov bikova – dve proizvodnje koja jedna drugu dopunjuju.
Možda vas zanima
Golubovići žive i rade na velikom uređenom domaćinstvu, o kojem se brinu svi članovi, a ima ih četvoro, Dragan i njegova supruga Mila i njihova dva sina, koji su rešili da ostanu na selu i žive isključivo od poljoprivrede.
Mlečno govedarstvo – za neke težak posao, a nekome sigurna zarada
„Otac se bavio ovim poslom, ali je to bila manja proizvodnja. Ja sam u posao ušao odmah nakon završene osnovne škole. Najpre smo zidali veće objekte, kupovali mehanizaciju, nabavljali grla da bismo danas imali 70 grla krupne stoke. Od toga su 33 muzne krave, 20 priplodnih junica, a ostalo su bikovi u tovu. Počeli smo sa junicama simentalske rase, koje su pre dvadeset godina uvezene iz Slovenije, a u saradnji sa ‘Imlekom’ pre desetak godina nabavili smo i šest junica holštajn rase“, priča glava porodice, Dragan Gavrilović.
U poslu ga prate sinovi, dvadesetpetogodišnji Đorđe i dve godine mlađi Nemanja.
„Obojica volimo životinje i ovaj posao. Da to ne volimo, ne bismo ni bili ovde. Mi samo nastavljamo posao koji su započeli deda i otac. Brat je prvi rešio da ostane na domaćinstvu, pa je to i mene povuklo. Što se tiče podele posla, ona nije striktna, svi radimo zajedno. Ja sam možda češće na njivi kada je sezona košenja, baliranja sena ili pripreme silaže. Mnogi idu u grad ka lepšem životu, plaše se sela. Ako neko želi da počne da radi nešto na selu, a nema bar najpotrebnijih mašina, biće mu veoma teško“, kaže Nemanja.
Upoznajte autohtone rase goveda u Srbiji
„Ja sam ostao na selu da se bavim poljoprivredom, a sa mnom su i moji sinovi. Žao mi je što nisu nastavili školovanje i otišli dalje, jer u ovom poslu nema velike zarade. Možda je bolje u Vojvodini, a mi se ovde mnogo mučimo. Teško je ovde raditi, teško je orati, male su parcele od hektar, hektar i po. Mi, na primer, obrađujemo 37 parcela“, ističe Dragan.
Koji su izazovi proizvođača mleka u Srbiji
Objekat za smeštaj krava je građen pre 15 godina za otvoreni sistem držanja krava, međutim, zbog vetra morali su obe strane da zazidaju. Postoji ugrađen mlekovod, a poseduju i laktofriz za mleko. U planu je da ove godine urade izđubrivače na stajnjak.
Dnevna proizvodnja mleka na ovoj farmi je oko 550 litara, a štalski prosek po kravi je 30 litara mleka. To je trenutno, kažu, dobra proizvodnja, ali će u narednom periodu raditi na povećanju mlečnosti krava. Trenutno za litar mleka dobijaju 37 dinara plus sedam dinara premije.
Kako je i zašto stočarstvo u Kaoniku isplativo zanimanje?
„Sa ‘Imlekom’ imamo dobru dugogodišnju saradnju, ali za naše područje cena mleka je loša. Možda odgovara proizvođačima u ravničarskim krajevima, gde je lakše obrađivati zemlju. Pre pet godina za litar mleka smo dobijali 41 dinar, od tada đubrivo i nafta su poskupeli za bar jednu trećinu, a cena mleka je pala. Sa sadašnjom cenom mleka teško se uklopiti u proizvodnju. Da nije subvencija koje dobijamo po umatičenom grlu, premije za mleko i 10.000 dinara subvencije po utovljenom biku, teško bismo opstali. Bar kada bi cena mleka u otkupu bez premije bila 40 dinara“, kaže Dragan.
Golubovići poseduju svu neophodnu mehanizaciju. Obrađuju oko 60 hektara zemlje, od čega je oko 13 hektara u njihovom vlasništvu, a ostalo uzimaju u zakup.
„Najveće površine, oko 17 hektara, zauzima kukuruz za silažu, veoma malo ide za branje. Uz silažu, glavna hrana za krave je lucerka, što doprinosi kvalitetnijoj ishrani i većoj količini mleka. Tu su još ječam, pšenica, ovas koji nam služe za pripremu koncentrata u sopstvenoj mešaoni. Jedino dokupimo komponente. Uvek pravimo zalihu stočne hrane za godinu i više dana, jer ako bismo sve kupovali ne bismo imali nikakve zarade. Mi smo u brdsko-planinskom kraju i prošla godina je bila dosta sušna, bilo je malo padavina, ali smo imali zalihe hrane, tako da nećemo morati da dokupljujemo stočnu hranu. Nekada nešto hrane i propadne jer stoka ne može sve da pojede“, navodi naš sagovornik.
Mušku telad ne prodaju, već ostavljaju za dalji tov. Nakon što dostignu težine od 600 do 700 kilograma, isporučuju ih valjevskoj mesari „Jovanović“.
„Stočarstvo je, što se tiče poljoprivrede, najteža proizvodnja, a naročito mlečno govedarstvo, dok je tov bikova dosta lakši. Kod tova ima manje posla, ali je i manja zarada. U odnosu na proizvodnju mleka ovde je bar pet do šest puta lakše raditi, s tim što se za mleko novac dobija svakog meseca, a kod tova čeka se godinu dana dok se ne prodaju bikovi. Trenutna otkupna cena po kilogramu žive vage kreće se oko dva evra“, kaže Dragan.
Autor: Dejan Davidović
Komentari