Usled loših vremenskih prilika, koje prate rast, sazrevanje i žetvu žitarica koje se koriste u ishrani životinja i ljudi, dolazi do razvoja plesni. Prisustvo plesni i njihovo razmnožavanje u hrani, prouzrokuje fizičke i hemijske promene, koje negativno utiču na senzorne, hemijske i nutritivne osobine žitarica. Određene vrste plesni su prisutne na njivi, dok se druge razvijaju u skladištu. O ovoj temi je za naš portal govorio dr sc. Aleksandar Drljačić.
Plesni mogu proizvoditi veliki broj enzima, koji u hrani mogu nastaviti aktivnost nezavisno od uništenja plesni. Te enzimske aktivnosti dovode do promena ukusa i mirisa žitarica.
Mikotoksini kao proizvodi plesni
Kako kaže, mikotoksini se razvijaju na njivi, za vreme žetve i u skladištu. Pod uticajem signala iz spoljne sredine plesni sintetišu mikotoksine, kao i pod uticajem genetskog faktora, vrste žitarica, vlažnosti, aktivnosti slobodne vode, temperature, stepena oštećenja zrna, koncentracije kiseonika i ugljen dioksida, pH sredine, opterećenosti sporama, strukture skladišnog prostora itd. Prisustvo plesni ne dokazuje prisustvo mikotoksina i obrnuto, istakao je.
„Oni svoj toksičan efekat ispoljavaju kod ljudi i životinja. Kod različitih vrsta životinja svoju toksičnost ispoljavaju različiti mikotoksini. Njihova biološka aktivnost obuhvata akutnu i hroničnu toksičnost (citotoksičnost, hepatotoksičnost, neurotoksičnost, teratogenost, mutagenost i kancerogenost)“, istakao je Drljačić.
Prevencija protiv kontaminacije stočne hrane mikotoksinima
Prevencija kontaminirane hrane mikotoksinima odvija se još na polju pre žetve i tokom skladištenja. Preventivni pristup kontaminaciji hrane na njivi sastoji se u primeni dobre proizvođačke prakse (GAP), koja se sprovodi kroz selekciju useva otpornih na stres a time i infekciju parazitima, pravilno navodnjavanje, pravilno prehranjivanje biljaka, kontrolu štetočina, rotaciju useva i drugo, rekao je Drljačić za naš portal.
„U skladištu, preventivne mere se sprovode u cilju smanjenja kolonizacije plesni i sinteze mikotoksina i zasnivaju se na korišćenju fizičkih i hemijskih metoda. U uslovima kada je korišćenje fizičkih metoda onemogućeno, primenjuju se hemijske metode“, naglasio je ovaj stručnjak.
Odabir inhibitora rasta plesni
Da bi koristili sredstva za suzbijanje plesni u žitaricama i hrani za životinje, trebali bi obratiti pažnju na sledeće četiri stavke prema Drljačiću:
1. Uslove skladištenja
Bez obzira na sezonu, kada je relativna vlažnost skladišta između 80 posto i 100 posto, plesni će brzo rasti. U takvim uslovima, uskladištene žitarice sklone su kvarenju pod uticajem plesni i moraju se koristiti inhibitori rasta plesni. Međutim, doziranje treba da bude kontrolisano u skladu sa uslovima okoline.
Ako se relativna vlažnost u skladištu kontroliše i bude ispod 70 posto, može se dugo čuvati bez prisustva plesni i bez upotrebe sredstava protiv rasta plesni.
U normalnim okolnostima, što je temperatura viša, veća je vlažnost i što je duže vreme skladištenja, potrebno je duže koristiti sredstvo protiv plesni.
2. pH hraniva
Različiti mineralni elementi sadržani u hrani određuju da li je hrana kisela ili bazna. Uobičajena sredstva za zaštitu od plesni imaju odgovarajući opseg pH. Prilikom izbora sredstva protiv plesni, treba obratiti pažnju na pH stočne hrane. Ako pH stočne hrane pređe odgovarajući opseg sredstva protiv plesni, neće se ostvariti inhibitorni efekat na plesni.
3. Sadržaj vlage u hrani za životinje
Ako je sadržaj vlage u hrani ispod 11 posto, nije potrebno koristiti sredstva.
Ukoliko vlaga prelazi 13 posto i čuva se duže od dve nedelje, treba koristiti inhibitore plesni.
Kod dugotrajnog čuvanja hrane, sadržaj vlage treba da bude manji od 14 posto.
4. Hemijski sastav hrane
Za hranu sa visokim sadržajem masti, upotreba organskih kiselina kao inhibitora rasta plesni je bolja, jer mast može poboljšati prodiranje organskih kiselina i pojačavati antibakterijski efekat.
Za hranu sa visokim sadržajem proteina upotreba organskih kiselina, kao inhibitora rasta plesni, nije efikasna, jer puferski efekat proteina može neutralisati organske kiseline.
Za sprečavanje ili smanjenje štetnih efekata mikotoksina na zdravlje ljudi i životinja razvijene su mnoge strategije ali za sada još nije razvijen jedinstven metod koji bi podjednako bio efikasan za sve mikotoksine.
Komentari