Kvalitet pokošenih prirodnih livada i sejanih travnjaka ove godine dosta je lošiji, ali i količine sena za predstojeću zimu biće manje nego prošle godine! Za takvo stanje na većini poljoprivrednih gazdinstava ”zaslužne” su padavine. Dug kišni period tokom maja i juna odložio je sezonu košenja i skidanja prvog otkosa, te su brojni stočari ostali bez jednog dela kvalitetne kabaste stočne hrane.
U skoro svakodnevnoj ”borbi” sa kišnim oblacima ovog proleća, Branimir Živković iz sela Zvizdar nadomak Uba, jedan je od retkih poljoprivrednika kojem je pošlo za rukom, da svaki sunčan dan, preokrene u svoju korist. Dok je većina njegovih kolega, tek u drugoj polovini juna, sa prvim letnjim temperaturama i prestankom padavina, počela kosidbu livadske trave, ovaj ubski stoćar do tada je već uspeo da pripremi skoro 1.000 bala novog sena. Na to je kaže, bio i pomalo prinuđen, pošto na porodićnoj farmi ima 40 grla krupne stoke i preko 100 ovaca.
možda vas zanima
”Imalo je vremena. Ko je hteo mogao je da uradi. Bilo je krajeva gde su bile poplave i gde nije moglo da se radi, ali je u većini mesta to bilo izvodljivo. Ljudi su očekivali da se u danu nešto promeni, stoci su davali gotovu hranu a trava koja treba da se kosi je trulila. Uz Božiju pomoć, malo sam slušao vremensku prognozu, malo sam imao sreće i reskirao. Sa parcele pored reke Ubače sa nepunog hektara imao sam oko 400 bala lucerke, a na drugoj od 60 ari izbalirao sam 360”, kaže Živković, koji je lane za zimu spremio blizu 6.000 bala sena i nešto senaže.
Višenedeljne padavine su itakako uticale na kvalitet ovogodišnjeg sena, koji je znatno lošiji u odnosu na prosek u proteklih par godina, dok će prinos biti manji za 10 do 20 odsto, kaže doktor stočarstva Radosav Vujić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu. Razlog tome je, kako navodi, što poljoprivrednici nisu mogli na vreme da pokose leguminoze, a ni sejane i prirodne livade. Sa ovim poslom zakasnilo se u proseku mesec i više dana, posebno kada se radi o leguminozama, što je dovelo do prezrevanja biljka i pada kvaliteta.
”Došlo je do poleganja biljaka, a zna se da je seno u tom slučaju lošeg kvaliteta, jer počinje da truli. Kada se kosi, najkvalitetniji deo stabljike odnosno list – opada, a on sadrži najviše hranljivih materija. Pored toga buđ i plesni, koje se razvijaju, imaju negativan uticaj na sve vrste domaćih životinja. Proizvođači će navedene nedostatke pokušati da kompenzuju kroz drugi otkos, koji takođe itekako kasni. Preporuka je, da u zavisnosti od vremenskih prilika izvrše prihranjivanje livada i leguminoza sa mineralnim azotnim |ubrivima, kako bi drugi otkos što pre pristigao, dobili veće prinose i koliko – toliko ublažili loš kvalitet prvog otkosa”, navodi dr Vujić, savetodavac za stočarstvo.
Manje količine sena, po rečima našeg sagovornika, poljoprivredni proizvođači mogu da nadoknade setvom kultura koje stižu u rano proleće. Nakon žetve strnih žita, mogu obaviti setvu stočnog kelja odnosno uljane repice.
Na taj način će početkom jeseni dobiti jedan otkos, i kako kaže, uštedeti suvu kabastu hranu, i već u martu kada stiže stočni kelj odnosno uljana repica, na istim parcelama moći da zaseju neku drugu kulturu a pre svega kukuruz.
U septembru bi bilo poželjno, pre svega gazdinstva koja imaju veći broj muznih krava, da obave setvu stočnog graška i grahorice. To su kulture koje se mogu upotrebljavati u ishrani domaćih životinja u različitom obliku, kao zelena masa, senaža ili kao krajnja varijata – seno.
”Ove dve kulture su itekako značajne zato što i one stižu u maju mesecu, kada ih može zameniti silažni kukuruz. Pored toga stočni grašak i grahorica su leguminoze, koje u zemljištu ostave oko 120 kilograma čistog azota. Kada se, uz uljanu repicu, ove dve kulture uključe u takozvani zeleni konvejer, sa jedne parcele u toku godine mogu da se dobiju dva otkosa. Ukoliko se dobijena količina ovih hraniva preračuna u hranljive materije i koliko one menjaju koncentrata u hranjivoj vrednosti to su fantastični podaci i ne treba uopšte postavljati pitanje da li ići na jesenju setvu navedenih kultura ili ne”, kaže dr Vujić.
Statistika pokazuje da u Kolubarskom okrugu livade i pašnjici zauzimaju 39.869 hektara.
Komentari