Od izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, privreda sa područja Regionalne privredne komore Valjevo koja pokriva Kolubarski i Mačvanski okrug, 2022. godine zaradila je 320,4 miliona evra. To je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveća ostvarena vrednost izvoza u protekloj deceniji, a u poređenju sa 2012. godinom veća je za 180,3 miliona evra.
Po podacima Regionalne privredne komore Valjevo najviše se izvozilo voće, brašno od pšenice, slede sokovi, proizvodi od voća i povrća. Najznačajniji trgovinski partneri u izvozu su Evropska unija, zemlje potpisnice CEFTA sporazuma i Ruska Federacija.
Možda vas zanima
Sa druge strane prošle godine na područje RPK Valjevo uzvezeno je poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u vrednosti od 71,6 miliona evra. Izdvaja se uvoz svinjskog mesa u vrednosti od 15,7 miliona evra, a glavne zemlje partneri su Evropska unija, zemlje potpisnice CEFTA sporazuma i Ruska Federacija.
Kako se navodi u izveštaju Regionalne privredne komore Valjevo o privrednim kretanjima u ovom delu Srbije, na teritoriji komore ,,žita nisu bila ,zanimljiva’ roba za trgovanje, te su u kalendarskoj godini 2022. zabeleženi simboličnih 27 tona pšenice i 1.490 tona kukuruza”.
Ističe se da je stočarska proizvodnja u padu, te da se najdrastičnije promene dešavaju se u govedarstvu, pre svega u proizvodnji mleka i tovu goveda, kao i u svinjarskoj proizvodnji.
Po rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, krizu u stočarstvu odslikava odnos biljne i stočarske proizvodnje 70 prema 30 u korist biljne proizvodnje.
,,Svedoci smo da je sada u fokusu proizvodnja hrane, odnosno, osnovnih životnih namirnica-mleka i mesa. Prošle jeseni došlo je do destabilizacije snabdevanja mlekom i to je pokrenulo pitanje daljeg razvoja stočarstva, jer je to poljoprivredna grana koja generiše dalju proizvodnju. Bitno je napomenuti i pojavu zaraznih bolesti, kao što je afrička kuga kod svinja i ptičji grip, koje su desetkovale stočni fond u Evropskoj uniji, što je pokazalo svu važnost stočarske proizvodnje”, rekao je Nenad Budimović u Valjevu.
On je istakao da je cilj privredne komore da u direktnom kontaktu sa privrednicima, kroz niz sastanaka u regionalnim komorama, dođu do realnih inicijitiva koje su ostvarive za zaustavljanje pada u stočarskoj proizvodnji a potom i za njeno unapređenje.
,,Važno je da dođemo do saznanja da ne zavisi sve od novca, nego i od regulativa i njihovih sprovođenja, koje bi olakšale proizvodnju našim farmerima. Šteta je što Srbija uvozi svinjsko meso, prošlogodišnji uvoz bio je duplo veći nego 2021.godine. Srbija ne koristi genetski modifikovanu hranu u ishrani životinja, što je prednost, ali je i stočarska proizvodnja skuplja. Uz to, Srbija je specifična po tome što na većem broju gazdinstava uzgaja manji broj stoke, ali to nije mana, jer s određenom strategijom razvoja i sa takvim vidom proizvodnje mogu da se postignu dobri rezultati. Prošle godine proizvedeno je oko 2,6 miliona svinja, što nije bilo dovoljno za potrebe prerađivačke industrije. Na proizvodnju mleka su uticale oscilacije u otkupu, pad beleži i živinarstvo, što ukazuje i na manju proizvodnju konzumnih jaja za 40 odsto”, istakao je Budimović.
Prema podacima Regionalne privredne komore Valjevo na teritoriji Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, mlekare su otkupile približno 130 miliona litara mleka. Otkupljeno mleko nije samo sa naše teritorije već i Vojvodine i Beograda gde je opet problem gašenja velikih farmi.
,,Sa druge strane, po izveštajima sa terena, broj muznih grla u poljoprivrednim gazdinstvima sa naša dva okruga, se drastično smanjuje. Svinjarstvo je u stalnim oscilacijama bez mehanizma za standardizaciju proizvodnje. Po podacima od strane farmera, u Mačvi je više od polovine objekata prazno i napušteno. Pri tome se radi o značajnom broju novih i opremljenih objekata za tov svinja koji su urađeni uz pomoć podsticaja”, piše u izveštaju Regionalne privredne komore Valjevo o privrednim kretanjima u 2022. godini.
,,Protekla godina je bila veoma loša za stočarstvo zbog čestih promena cena. Zbog suše prinosi krmnih kultura su bili vrlo niski počev od kukuruza pa sve do livada, lucerke. Nasuprot tome inputi i repromaterijal od semenske robe do nafte i đubriva su imali abnormalnu cenu, uz otkupnu cenu mleka koja je sada malo porasla, sve zajedno je sigurno negativno uticalo na stanje u stočarstvu i da veliki broj poljoprivrednih proizvođača pogotvu onih koji su usitnjeni prodaju krupnu stoku. Oni koji su imali dve, tri krave ostali su možda na jednoj da imaju malo mleka i prerađevina za svoje potrebe, dok je kod onih koji imaju veću proizvodnju simbolično povećanje broja grla u odnosu na broj smanjenja kod manjih proizvođača. Neke mlekare su ponovo počele da smanjuju cenu mleka tako da je to zaista zamešateljstvo kojem treba podhitno stati na put i zabraniti uvoz mleka posebno mleka u prahu jer to vrlo negativno utiče na stočarsku proizvodnju u našoj zemlji”, smatra doktor stočarstva Radosav Vujić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ,,Valjevo”.
Kada su u pitanju najavljeni podsticaji države za mlečno govedarstvo i druge grane stočarske proizvodnje radi obnove i razvoja stočnog fonda, posebno u centralnoj Srbiji, Nenad Budimović je naglasio da bi, kako je rekao, bio vrlo srećan kada bi svi ti podsticaji bili vraćeni u poljoprivredu.
,,Sama reč podsticaj znači da podstičemo proizvodnju, a ne finasiramo je. Podsticaji su dobri i to kažu naši farmeri, ali je važno da mera koja daje te podsticaje bude dobro iskorišćena. Konkretno, veliki novac se ulaže u mlečno govedarstvo i opet imamo problem s proizvodnjom mleka, što ukazuje na to da ili mera nije dobra ili nije dobar način, ali ima prostora za uređenje ove oblasti”, kazao je Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.
Komentari