Buđ se stvara i razvija još u polju, odnosno pri obradi i čuvanju žetvenih proizvoda i hrane za stoku. A kako se može sprečiti razvoj buđi? Pre svega potrebno je da znate koji uslovi pogoduju njegovom razvoju i da u skladu s tim upotrebite odgovarajuće tehnike kako bi je sprečili.
Možda vas zanima
Stvaranje buđi
Višak vlage jedan je od kritičnih faktora koji doprinose razvoju plesni. S obzirom na to da žitarice često apsorbuju vlagu iz vazduha, za njihovo skladištenje nije preporučljiva velika količina vlage. Grinje i insekti koriste hranjive sastojke iz zrna, a kao proizvod te reakcije nastaje voda, koja je idealan preduslov za nastajanje buđi. Insekti, takođe, oštećuju zaštitni sloj zrna, što doprnosi bržoj absorpciji vlage. Tačnije oštećena zrna upijaju vlagu pet puta brže nego ona koja nisu oštećena.
Temperatura je veoma bitan faktor, i često se kaže da ima direktan uticaj na pojavu buđi i mikotoksina. Često se navodi činjenica, da što je temperatura viša ima i više buđi. Međutim, to važi uglavnom za gljivu Aspergillus, odnosno za aflatoksin. Optimalna temperatura za razvoj ove gljive je od 24 do 35 stepeni.
Saveti za pravilno i bezbedno skladištenje đubriva
Aspergillus može da se razvija i na nižoj temperaturi, ali znatno sporije. Optimalna temperatura za razvoj Pennicilium buđi je između 18 i 32 stepena, a brže se razvija na višim temperaturama. Još jedan bitan mikotoksin iz porodice Fussarium brže se razvija na nižim temperaturama i to od 4 do 15 stepeni.
Samozagrevanje ili Majerova reakcija
Ako se seno balira dok je pomalo vlažno može doći do buđanja ili samozagrevanja ili mogu se dogoditi oba procesa. Oštećenje usled toplote ima drugačiji efekat na kvalitet u odnosu na buđ. Ako je unutrašnja temperatura u senu od 50 do 65 stepeni postoji mogućnost za razvoj buđi.
Samozagrevanje ili Majerova reakcija nastaje kada temperatura pređe 65 stepeni celzijusa. Usled velike temperature proteini i ugljenihirati u senu reaguju, tako da seno dobija braon boju. Ovo se naziva Majerova reakcija i odvija se nekoliko nedelja nakon baliranja, a kada se dogodi značajno smanjuje hranjivu vrednost sena.
Skladištenje žitarica je od krucijalnog značaja za kvalitet
Bela prašina, koja se povezuje sa procesom buđanja, veoma je bitna zbog zdravlja vaših grla. Konzumiranjem ovakve hrane, smanjuje se količina unete hrane i može doći do obolenja disajnih puteva, jer spore iz ovih gljiva mogu dospeti do disajnih organa. Sa druge strane količina buđi u silaži je jako mala.
Ako je količina buđi u silaži visoka, onda sam proces nije obavljen kako treba. U tom slučaju ili silaža nije bila dobro pokrivena, nije bilo dovoljno vlage, ili je prezrela. Ako se silaža ne pripremi kako treba može doći do kontaminacije gljivom, koja po sastavu, mnogo podseća na kvasac. Ovakva silaža je lošeg ukusa i gubi dosta hranjivih materija i skraćuje rok trajanja vašoj silaži.
Ukoliko se buđ unese u organizam životinje može da izazove velika oštećenja na jetri, imunološku disfunkciju i da smanji produktivnost. Mikotoksini mogu dovesti do smanjenja unosa hrane, odbijanja hrane u potpunosti, smanjenje absorbcije nutritijenata, remećenja metabolisma, promene u endokrinom sistemu i smanjenju funcije imunog sistema.
Krave imaju mogućnost da mikotoksine „preoblikuju“ u manje toksične varijante. Živina i svinje nemaju tu mogućnost tako da je na njih uticaj mikotoksina veći. Buđ je veoma opasna za steone i mlade krave jer može dovesti do trenutnog ili trajnog poremećaja plodnosti.
Pored toga što može da naškodi životinjama pojava mikotoksina može da utiče i na povećanje troškova proizvodnje, jer da bi ste se rešili buđi potrebna su dodatna ulaganja u detoksifikaciju, ispitivanja, smanjenje vlage u skladištu (silosu) i troškove prevoza.
Napravite kvalitetnu silažu i seno za bolju ishranu krava!
Jedan od dobrih načina da sprečite pojavu buđi je adekvatno skladištenje i čuvanje hrane. Silosi su adekvatniji za čuvanje hrane od otvorenih prostora. Takođe, potrebno je sprečiti glodare, ptice i insekte da dopru hrane. Naravno ne možete se zaštitit u potpunosti, ali je svakako treba povećati sigurnosne mere.
Ako je moguće seno treba čuvati na dobro provetranim mestima ili ako ste u mogućnosti da seno mešate sa vlažnim vrstama hrane kao što su silaža, repin rezanac ili tečni suplementi za ishranu stoke. Ovo se posebno preporučuje za steone krave i za mladu još nejaku telad.
Takođe, možete da pomešate zdravo i već ubuđalo seno u razmeri pola-pola, i na ovaj način smanjićete potencijalno loš uticaj buđi na zdravlje stoke. Da biste sprečili pojavu buđi u silaži potrebno je da se striktno pridržavate načina proizvodnje.
Još jedan od načina da smanjite mogućnost pojave buđi je da koristite sumplemente za ishranu životinja, proteinske ili mineralne, jer oni smanjuju efekte propionske kiseline u hrani. Minerali i proteini neutrališu kiseline i pretvaraju ih u soli, koje su manje pogodne za razvoj buđi.
Izvor: Allaboutfeed
Komentari