Banatski gološijan je autohtona rasa koka koja se uprkos tome što ima izrazito dobre proizvodne karakteristike, u manjoj meri gaji u našoj zemlji. Potiče od erdeljskog gološijana iz Rumunije, a donešena je u Banat, odnosno u okolinu Kikinde u 19. veku.
Foto: Zoran DemićZoran Demić iz tog vojvođanskog grada bavi se uzgojem ove autohtone vrste koka i sa njim smo razgovarali o tome koliko su one zahtevne za uzgoj, kakve su njihove karakteristike i zbog čega je odabrao upravo tu rasu.
Velika otpornost ove rase na vremenske prilike
Prve banatske gološijane naš sagovornik je nabavio 2014. godine. Išao je po selima i gde god je video po par njih u dvorištu odatle je nabavljao najbolje primerke. Na početku je imao osam koka i jednog petla.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kako kaže, ova rasa je nastala između Kikinde i Mokrina, na salašu kralja Aleksandra Karađorđevića u živinarniku pod rukovodstvom ruskog akademika Lava Bajkova. Prvi put se spominje 1890. godine kada je kraljev sluga ukrstio erdeljskog gološijana sa domaćom živinom.
„Sama činjenica da je rasa nastala na salašu gde je otvoren prostor i gde su udari vetrova i snežnih nanosa, ali i drugih klimatskih uslova izraženi, omogućila im je da opstanu i stvore otpornost na vremenske uslove. Njihov uzgoj je jednostavan, kao i svakog domaćeg pileta“, navodi naš sagovornik.
Kada je ishrana u pitanju, na početku se primenjuje koncentrovana hrana, a posle kada stasaju raznovrsno zrnevlje i ishrana u otvorenom prostoru.
Dobra nosivost i kvalitet mesa
Na pitanje kolika im je nosivost, naš sagovornik odgovara da je važno obratiti pažnju ko su roditelji pilića koji se nabavljaju. Kako kaže, pojedini ljudi ih ukrštaju sa svakakvom drugom živinom da bi dobili što više golovratih pilića.
„Kod pravih, redovnih banatskih gološijanki nosivost je od 160 do 180 jaja godišnje, a broj zavisi od uslova držanja i ishrane. Sama činjenica da je ova rasa koka na slobodnoj ishrani, dovodi do toga da je njihovo meso, nakon pet meseci starosti koka kada je spremno da se konzumira čvršće, jače strukture i tamnije boje. Kvalitet mesa je odličan, i važno je istaći da su ove koke brižljive majke kada je u pitanju leganje na jajima i othrana pilića“, istakao je naš sagovornik.
Foto: Zoran Demić
Na gazdinstvu Demića nalazi se 140 koka ove autohtone rase i 20 petlova. U Udruženju odgajivača i ljubitelja rasne živine „Velika Kikinda” ima 13 odgajivača banatskih gološijana koji imaju po minimum 50 koka na svom gazdinstvu, a dodatno i petlove.
Primerci ove rase su živahnog temperamenta, srednje veličine, koke su teške od 2,2 do 2,7 kilograma, a petlovi od 3,2 do 3,7 kilograma. Telo je oblika valjka, glava je srednje veličine sa krestom koja ima od 4 do 6 pravilno nazubljenih vrhova. Vrat je snažan sa malom pufnom od perja. Oči su u nijansama narandžaste i crvene boje, a kada je boja koka u pitanju može biti različitog varijateta. Jaja teže otprilike 55 grama.
Komentari