Iako se svinjarstvo u našoj zemlji uglavnom dovodi u vezu sa Sremom, ova grana stočarstva oduvek je bila jedna od najzastupljenijih u mnogim krajevima Srbije. Nažalost, poslednjih godina svedoci smo učestlih protesta nezadovoljnih svinjara i veoma niskih cena svinjskog mesa. Zato su upravo problemi u srpskom svinjarstvu bili tema našeg razgovora sa stručnjakom iz Instituta „Tamiš“ iz Pančeva.
Dragan Romić iz PSSS Pančevo objasnio nam je koji su najčešći problemi u srpskom svinjarstvu i kako bi oni mogli da se reše.
Možda vas zanima
„Podsetio bih da smo ovde na našoj teritoriji imali klanicu Banatski Karlovac, koja je pre nekih 30 godina bila ekskluzivni snabdevač američke i NATO vojske sa konzervama stišnjene i kuvane šunke. Tako da smo ovih dana kada se diskutovalo često o tome mogli čuti podatak da istog dana kada je izvožen jugo u Ameriku, vrednost izvoza šunke iz Srbije bila je deset puta veća nego vrednost izvoza juga“, objašnjava Dragan Tomić iz PSSS-a Pančevo.
Četiri južnobanatske opštine – Alibunar, Kovačica, Pančevo i Opovo, čiji agrarni razvoj prati Poljoprivredna stručna savetodavna služba Instituta Tamiš, u ovom trenutku ukupno imaju oko 3.500 krmača. Pre samo desetak godina u ovom kraju bilo je 11 velikih industrijskih farmi svinja. Danas je ostala samo jedna.
„Problem je što su pare u preradi svinjskog mesa daleko veće nego u bilo kojoj oblasti poljoprivrede, a veće od nekih privrednih aktivnosti u Srbij. Jer kada želimo da pogledamo potencijale proizvodnje svinjskog mesa koje imamo mi kao država, to su zaista neverovatne cifre.“
Na ovoj teritoriji imali smo klanicu Banatski Karlovac, koja je pre nekih 30 godina bila ekskluzivni snabdevač američke i NATO vojske sa konzervama stišnjene i kuvane šunke.
„Ne treba zaboraviti da kada svinjske proizvode preradimo kroz konzervu ili paštetu, vrednost proizvodnje svinjskog mesa se uveća do pet puta. Znači 500 puta je veća proizvodnja kada izvezemo gotov proizvod od svinja i svinjskog mesa.“
U pomenutim južnobanatskim opštinama pre desetak godina proizvodilo se 170.000 do 180.000 tovljenika godišnje. Sada se ta proizvodnja svela na 40.000 do 50.000.
„I kada vidite da ovaj region isporuči 180.000 svinja, vi tada računate da su tovljenici po 500 evra vrednosti, pa kada to pomnožite sa 180.000, dobijete oko 90 miliona evra od izvoza samo sa ove naše male teritorije. A takvih klanica samo na teritoriji Vojvodine bilo je desetak.“
Naravno, ovi potencijali i dalje postoje. Uz to, genetika i savremene tehnologije koje se koriste u svinjarskoj proizvodnji znatno su napredovale. To bi, naravno, ovaj posao moglo da učini znatno lakšim i isplativijim, ali tek kada se reše neki od najvećih problema koji muče srpske svinjare.
I kada vidite da ovaj region isporuči 180.000 svinja, vi tada računate da su tovljenici po 500 evra vrednosti, pa kada to pomnožite sa 180.000, dobijete oko 90 miliona evra od izvoza samo sa ove naše male teritorije.
„Cena nije to što muči srpske svinjare, postoje neke mnogo važnije stvari. Prvi je dugo očekivani prekid na vakcinaciju od svinjske kuge. Jedina država u Evropi koja još uvek vaksiniše na svinjsku kugu smo mi. Iz toga proističe dobar deo naših problema u svinjarskoj proizvodnji.“
„Prvi je taj što ne možemo da izvozimo svinje, a smemo da ih uvozimo. I ovo malo što izvozimo mučimo se preko luke Bar i brodovima okolo za Rusiju. Bilo je najavljeno iz Ministarstva da će biti ukinuta vakcinacija na svinjsku kugu, ali od toga još uvek ništa. To je korak gde tek stvarate preduslove da naši farmeri budu dovedeni u jedan ravnopravan položaj sa farmerima iz Evropske unije. Bez toga nema napretka svinjarstva.“
Sledeći važan korak ka boljoj budućnosti svinjarstva trebalo bi da bude usklađivanje vrednosti soje i sojine sačme.
„Drugi važan korak je što mi jedan nusproizvod iz prerade soje plaćamo skuplje nego osnovni proizvod. Pričamo o sojinom zrnu koje se sada prodaje po 45 dinara. Uljar ga preradi, izvuče iz njega sve proizvode i te proizvode proda, ostaje posle nje sojina sačma koju oni prodaju za 40 ili 50 odsto skuplje nego osnovni proizvod. Recimo, u zemljama Zapada, gde se ljudi bave svinjarstvom, sojina sačma je mnogo jeftinija nego kod nas. Kada kažem mnogo, mislim najmanje za duplo.“
Treći ozbiljan problem u svinjarstvu koji bi takođe mogao da se reši jeste organizovani otkup tovljenika.
„Takođe, problem koji se javlja je organizovan otkup tovljenika. Mogu reći da je poslednje 3-4 do 5 godina učinjen pomak u tom pravcu, zahvaljujući prvenstveno velikim sistemima, koji su i na našoj teritoriji, a naročito na teritoriji Srema i Bačke organizovali uslužni tov svinja. Na taj način farmerima bude isporučeno praktično sve – od hrane i prasadi za tov do pružanja savetodavnih usluga.“
„Ja sam imao brojne kontakte sa farmerima koji to rade već 2-3 godine i mogu reći da dobro funkcionišu i da je kooperacija jedan od načina da se mala gazdinstva uključe u taj posao i da mogu lepo da žive od toga. To je jedan dobar primer i dobar put“, objašnjava Dragan Romić iz PSSS Pančevo.
Sagovornik:
Dragan Romić, PSSS Pančevo
Komentari