Jednom prilikom na Salašu 137 izgubila se trogodišnja devojčica Ana, više od pola dana, tražio je ceo restoran, na imanju i okolo, nigde je nije bilo. Prolazili su i kroz štalu u kojoj su konji i dozivali je, odgovora nigde. Sve dok je nije pronašao Ivan.
„Ulazim u boks kod konja, a devojčica sedi unutra, mazi se sa konjem, ćuti i ne progovara. Konji drugačije deluju na decu nego na odrasle, osete njihovu energiju, budu mirni, mogu da kažem slobodno da paze na decu“, ispričao je anegdotu Ivan Stevanović.
Možda vas zanima
Ivan je imao samo 8 godina, kada je zajahao konja po prvi put, tada se rodila ljubav koja traje i dan danas. Sada radi i kao trener u konjičkom klubu „Viking“ u sklopu Salaša 137.
„Od svoje osme godine bavim se konjičkim sportom, obožavam taj adrenalin, idem na takmičenja, to me puno ispunjava i presrećan sam jer sam izabrao baš ovaj sport“, rekao je Ivan.
Postoji, izreka da „ko se nije popeo na konja-nikada nije ni pao“, ipak retko koga padovi obeshrabre. Ivan se uspešno takmičio u trkama širom sveta, tako se dešavalo i da padne, ali ne i da odustane.
„Bavim se ovim godinama, naravno da sam padao, jedan put je bila i teža povreda, ali ne odustajem, to je deo ovog sporta koji volim. Trudimo se da toga bude minimalno“, objasnio je on.
Salaš 137 – vaš susret sa tradicijom i zasluženi odmor
Konj koji je pričuvao Anu sa početka priče, zove se Easy Gold i pripada baš Petru.
„U septembru će biti tri godine kako imam ovog konja, uvezena je iz Holandije, sa njom sam od njenih “malih nogu”, sve sam je naučio i sada pobeđujemo zajedno. Na treningu je baš oštra i eksplozivna, a u boksu i sa ljudima je prava maza“, kaže Ivan Stevanović.
Easy Gold-u na Salašu 137 društvo pravi još 26 konja. Za sve koji su ljubitelji ovih plemenitih životinja,a zainteresovani su da se oprobaju u jahanju, Čenejski Salaš 137 je pravo mesto za to.
Sagovornik:
Ivan Stevanović, sportski operativni trener konjičkog sporta
Komentari