Portal Agromedia preneo je 12. novembra 2018. godine vest da je nemačka mesna industrija „Tenis” ponovo pomerila na godinu dana dolazak u Srbiju. Za razliku od nekih ranijih pomeranja roka početka sprovođenja u život memoranduma iz 2015. godine o gradnji 20 velikih farmi u Srbiji, tada je razlog nedolaska Tenisa u Srbiju bila afrička kuga, koja je vladala u okruženju. Malo kasnije, počela je vakcinacija svinja protiv ove bolesti sa kojom se prestalo 1. oktobra ove godine. Gde je sada naše svinjarstvo?
Na konferenciji za novinare 23. februara 2016. godine u Vladi Republike Srbije tadašnji premijer, Aleksandar Vučić i Klemens Tenis, vlasnik najvećeg proizvođača mesa u Nemačkoj i Evropi, najavili su investicije od 300 miliona evra, koje bi Tenis uložio u srpsko svinjarstvo u periodu od pet godina, zatim obuku srpskih kadrova i mnogo svinja, između 700 i 800 hiljada. Sve je to bilo obećano za prvu fazu sprovođenja pomenutog Memoranduma, dok se za drugi investicioni ciklus pominjala brojka od četiri miliona svinja.
Možda vas zanima
Skoro tri godine o nemačkom neprikosnovenom kralju mesa u Srbiji se nije pričalo ili vrlo malo. U ovom period Tenis nije započeo da gradi ni prvu od 20 planiranih farmi svinja u Srbiji, iako mu je u blizini Zrenjanina na 30 godina dato na korišćenje 2.420 hektara poljoprivrednog zemljišta. Tako stoje stvari, s tim što ćemo o Klemensu Tenisu reći još neku reč na kraju teksta.
Šta posle prestanka vakcinacije svinja?
Od 1. oktobra ove godine u Srbiji je prestala vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi domaću mesnu industriju, kako ocenjuju pojedini stručnjaci, moglo da približi tržištu Evropske unije. Tako bi bilo da nije novih problema bez kojih se očito ne može. Postavlja se pitanje, koliko smo blizu tom približavanju kada se Afrička kuga svinja nedavno pojavila na nekim našim farmama, što je ovih dana potvrdio i Dejan Beuković, docent sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema rečima Beukovića Afrička kuga „mogla bi da anulira sve benefite koje dobijamo prestankom vakcinacije, iako imamo dovoljno resursa za ishranu svinja za izvoz“.
„Zbog sveukupne situacije, niskog stočnog fonda i drugih faktora, srpskim mesarima je lakše da uvezu meso iz Evropske unije, što i čine, koje je šest i više meseci ležalo u hladnjačama, nego da ulažu u primarnu proizvodnju. Pored svinjske kuge i drugih bolesti koje naiđu ne našom krivicom, mi jednostavno ne možemo preko noći da ispravimo ono što smo decenijama pogrešno radili. Problem je i što nemamo organizovane proizvođače“, kazuje agroekonomista Radoica Radovanović.
Agronom Dragutin Jevtović dodaje da će nam i lošije biti ako ne sačuvamo sopstveni reproduktivni potencijal i postanemo zavisni od uvoznih reproduktivnih grla. Veruje da to Ministarstvo poljoprivrede neće dozvoliti i pozdravlja meru da se podsticaji sa početnih 5.000 povećaju na 15.000.
Čekajući Klemensa Tenisa
O dolaska Tenisa u Srbiju tek se sada ništa ne piše i ne govori. I kad prođe svinjska kuga stručnjaci i proizvođači kažu, malo u šali a više u zbilji, da se mogu očekivati tri moguća scenarija: prvi, da nemački proizvođač ipak dođe u Srbiju i ispoštuje potpisani memorandum, u šta se najmanje veruje; drugi, da će delimično realizovati dogovor sa Vladom Republike Srbije iz 2015. godine, dok najveći broj bi se kladio da Tenis u Srbiju nikada neće doći ili ne u dogledno vreme. To navodi na zaključak da se moramo okrenuti sebi, svojim potencijalima i imati stalno na umu da smo nekada bili najveći izvoznici svinja u Evropi.
Komentari