Broj ovaca u poslednjih nekoliko godina u Srbiji sve više se povećava. Uz to, nije retka pojava različitih retkih kvalitetnih mesnatih i mlečnih rasa. Pored toga, ne nedostaju ni mladi ljudi koji interes pronalaze u ovčarstvu. Slično je stanje i kada je reč o kozarstvu. Ipak, postoje određene prepreke sa kojima se stočari sreću, a kada je reč o uzgoju ove stoke i preradi gotovih proizvoda.
„Kada imate proizvodnju mleka, imate i daleko veća ulaganja u samu proizvodnju i imate daleko više posla. Obično svi koji se bave proizvodnjom mleka kažu da mleko nije belo nego crno. Mleko je posao 365 dana tokom godina. Proizvodnja mesa je ipak ležernija proizvodnja. Dovoljno je da zamislite samo da u proizvodnji mleka imate 2 puta mužu toko dana, uveče i ujutro i vi ste praktično stalno vezani za stado i prostor u kome radite“, kaže Dr Ivan Pihler.
Prema rečima Pihlera, od kako su uvedene subvencije, ovčarstvo i kozarstvo se povećava. Prvenstveno se ovčarstvo povećava jer je manje posla, a u kozarstvu postoji i mlečno kozarstvo i tu je daleko više posla. Drugi problem u kozarstvu, koji je i bitniji, je šta sa tim mlekom i šta sa proizvodom. Nažalost, naše tržište je relativno malo i osećamo sve boljke tog malog tržišta.
Možda vas zanima
U kozarstvu su uglavnom male mlekare, kapaciteta između 10-20.000 litara ulaza na dan, što je mala količina ako posmatramo mlekare koje obrađuju kravlje mleko. Čim takva mlekara pronađe dobro izvozno polje cena počinje da raste, a interesovanje jako raste.
„Sada je kozarstvo u jednom većem padu baš iz tog razloga. Najbolje uspevaju, što se isto dešava i u zapadnim zemljama, porodične farme sa 30-60 grla. To je proizvodnja koju ljudi uspeju da prodaju sa praga kuće, odnosno sa pijačnih tezgi. Pokazalo se da na njih ove fluktuacije ne utiču jer su oni i primarna i sekundarna proizvodnja, jer i preradu plasiraju preko pijaca i ti ljudi su uglavnom i zadovoljni“, navodi Pihler.
Međutim, kako sam kaže, iako je veliki farming bio u usponu, naročito u Vojvodini i centralnoj Srbiji najbolje se prodaju najjeftiniji proizvodi kao što je kozija surutka, koja se prodaje po veoma visokim cenama: 100-150 din po litri. Kada se uzme u obzir da je reč o nusproizvodu cele proizvodnje, onda ispadne da je papreno.
Sa druge strane manje se prodaju proizvodi koji u sebi sadrže dosta rada i samim tim imaju i veću vrednost. Koziji sirevi su generalno skuplji i na našem tržištu dosta teško prolaze, naročito tvrdi koziji sirevi koji traže određeno vreme zrenja i imaju svoj visok kvalitet. Cena takvih sireva se obično kreće od 15 evra, pa naviše.
Takođe, problem je nenaviknutost našeg tržišta na posebnu aromu kozijeg mleka i proizvoda od kozijeg mleka, pa naši proizvođači gledaju da je izbegnu, svako na svoj način.
„Aroma dolazi od nižih masnih kiselina, a kozije mleko jeste jako dobro za ishranu organizma. To mleko je blaže, lakše i brže se vari“, zaključuje Pihler.
Sagovornik:
Dr Ivan Pihler, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Komentari