Kako bi se izbeglo izazivanje stresa kod prasadi usled zalučenja, neophodno je obratiti pažnju kada se ono vrši, ali i na strukturu, sastav i količinu hrane koja im se daje nakon prelaska sa majčinog mleka. O ovoj temi razgovarali smo sa Aleksandrom Drljačićem, specijalistom zdravstvene zaštite svinja.
Koji problemi se javljaju kod neadekvatne ishrane u prvim danima zalučenja?
Prema rečima našeg sagovornika, vreme zalučenja prasadi zavisi od tehnologije koja se primenjuje na farmama.
„Ukoliko je industrijska proizvodnja u pitanju, postoji rano zalučenje koje se vrši u periodu između treće i četvrte nedelje. Pošto ovo rano zalučenje nosi niz problema u odgoju prasadi, proizvođači kojima tehnološki proces to dozvoljava primenjuju zalučenje posle četvrte nedelje. U ekstezivnoj proizvodnji, zalučenje se najčešće primenjuje u šestoj, sedmoj nedelji“, rekao je Drljačić.
Kako kaže, sam proces zalučenja, odvajanje od majke, nova sredina, formiranje nove grupe, promena hrane, kod prasadi izaziva stres. Pored stresa, promena hrane izaziva i fiziološke promene u organizmu, pre svega u crevima.
„Prasad smanjuju unos hrane, neka u potpunosti ne jedu prva dva do tri dana posle zalučenja. Kod neadekvatnog zalučenja i ishrane u prvim danima, dolazi do pojave dijareje, kržljavih prasadi i uginuća. Da bi se to izbeglo, u prvim danima posle zalučenja daje se hrana koja je identična po sastavu mleku krmača, a posle se prelazi na koncentrovanu hranu koja je prilaguđena fazi proizvodnje. Ukoliko se primenjuje kasno zalučenje, te pojave su u znatnoj meri smanjene ili čak izostaju“, rekao je naš sagovornik.
Da li pšenica i ječam mogu u potpunosti da zamene kukuruz?
On dodaje da je skrob, koji je glavni sastojak zrna žitarica, jedini polisaharid koga mogu razgraditi enzimi svinja. Razgradnja skroba počinje u ustima pod dejstvom enzima ptijalina, čija je koncentracija niska a u tankom crevu odvija se pod dejstvom drugih enzima.
„Za svinje skrob treba da bude zastupljen od 30 do 40 posto obroka. Svarljivost skroba zavisi od veličine skrobnih granula. Što je veličina manja, kontakt granula skroba sa enzimima je veći i bolja je svarljivost. Prisustvo inhibitora enzima za varenje skroba je utvrđena u velikoj količini kod pšenice, ali isto tako inhibitori se razlažu pod dejstvom želudačnog soka. Bez obzira na to, preporučuje se termička obrada jer inhibitori enzima dovode do uvećanja pankreasa kod životinja ako one konzumiraju termički neobrađenu hranu“, istakao je Drljačić.
Prema njegovim rečima, kukuruz je glavno energetsko hranivo u ishrani svinja. Osim kukuruza, ječam i pšenica se mogu koristiti kao zamena za kukuruz u ishrani svinja, ali niži sadržaj energije i slabija iskoristivost proteina ograničavajući su faktori potpune zamene kukuruza ovim hranivima u obroku za svinje.
„Osim energije i proteina, prisustvo neskrobnih polisaharida za čije razlaganje svinje ne luče enzime je razlog slabijeg kvaliteta ovih hraniva i limit njihovog većeg korišćenja u obroku za svinje. Da bi se izbegao taj nedostatak, dodaju se endogeni enzimi u smeše za svinje“, rekao je naš sagovornik.
On je dodao da je osnovni izvor proteina u ishrani prasadi soja i njeni proizvodi sačma i pogača, a pored vitaminsko – mineralnog dela odnosno premiksa dodaju se aminokiseline, aditivi, korigensi ukusa, sredstva protiv mikotoksina.
Kada je količina hrane u pitanju, naš sagovornik ističe da su dobri rezultati ako je dnevna konzumacija, odnosno količina hrane koju prase pojede u toku jednog dana, oko 700 do 730 grama. Na početku je dnevna konzumacija mala, a posle veća, tako da se računa prosek.
Kada je dnevni prirast u pitanju, on se odnosi na to koliko prase dobija na telesnoj masi dnevno i on treba da se kreće od 430 do 450 grama, a konverzija treba da bude ispod 1,8 kilograma.
Komentari