Srpski stočari 2020. godinu zapamtiće kao veoma tešku. Godinu u kojoj su uspeli da sačuvaju proizvodnju, kada je plasman pojedinih proizvoda bio otežan, a otkupne cene na nivou rentabilnosti.
Kako odgajivači svinja ocenjuju godinu iza nas?
Odgajivači svinja kažu da je kraj 2019. godine obećavao da će prošla godina za njih biti izuzetno dobra, jer je ukinuta obavezna vakcinacija svinja protiv klasične kuge, što je bio uslov da krene izvoz živih svinja i da se poveća obim proizvodnje kako bi i svinjari počeli sa ozbiljnijim ulaganjima u proizvodnju. Međutim, pojava korona virusa, a potom i afričke kuge svinja u evropskim zemljama, značajno su uticali da se povećaju problemi koji su već dugi niz godina prisutni u ovoj grani stočarstva.
„Prošla godina se u svinjarskoj proizvodnji završila sa crnim slutnjama, niskim cenama, velikim brojem odgajivača koji su odustali od proizvodnje, posebno manjih proizvođača, i nismo sigurni šta će se desiti u 2021. godini”, ocenio je u razgovoru za ”Agromediu” Zoran Erić, odgajivač svinja i predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve.
Prema njegovim rečima najbolja cena utovlejnih svinja u 2020. godini, što je interesantno, je bila u februaru i kretala se od 165 do 170 dinara po kilogramu žive vage plus PDV za mini farme. To je samo potvrdilo da više ne važe pravila i modeli koji su važili u svinjarstvu, da je najgora cena u februaru, a da je najbolja za Uskrs i majske praznike , u julu i avgustu tokom letnje turističke sezone ili za Novu godinu i Božić.
„Ova cena se zadržala negde do jula meseca, kada je počela da opada, jer je na nju uticaj imala korona i pojava afričke kuge svinja. U zadnja tri, četiri meseca svinjari, pre svega mala i srednja gazidnstva, posluju sa gubitkom od 2.000 do 3.000 dinara po utovljenom grlu, dok oni koji imaju takozvanu industrijsku proizvodnju, na velikim farmama, imaju manji gubitak ili su na ivici rentabilnosti jer imaju veći broj grla, kvalitet, stalne kupce i njihovi inputi u proizvodnji su dosta niži nego kod malih i srednjih proizvođača”, kaže Erić.
Iz Udruženja poručuju da treba zaštititi domaću proizvodnju od prekomernog uvoza smrznutog mesa i mesnih prerađevina našta su kažu ukazivali još na samom početku pandemije korona virusa. Inače, prema rečima sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenada Budimovića u prvih devet meseci prošle godine u Srbiju je uvezeno 16.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 44 miliona evra, a kao razlog je naveo, ”što je Kina prestala s uvozom zbog pandemije i epidemije Afričke kuge svinja u Evropi, pa su se pojavili veliki tržišni viškovi u EU”.
„Krajem prošle godine uputili smo dopise na adrese Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine u kojima tražimo da sednemo za pregovarački sto i napravimo jednake uslove za sve učesnike u lancu proizvodnje. To se pre svega odnosi na megamarkete koji diktiraju cenu i trenutno ostvaruju ekstra profit, kao i klanična industrija, jer oni prodaju meso po ceni kada su tovljenici bili 170,180 dinara žive vage a sada ih kupuju po 120 do 130 dinara. Tu nastaje višak profita koji bi trebalo da se podeli kako ne bi izgubili domaću proizvodnju. Mi smo predložili određene mere i nadamo se da ćemo razgovarati i naći načine da se smanji taj prekomerni uvoz’‘, rekao je Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve.
On je dodao da problem postoji i kod odgajivača prasadi u centralnoj Srbiji, čija je proizvodnja vezana za pečenjere, organizovanje velikih proslava i slično, gde su oni imali dobru zaradu, a zbog virusa korona toga sada nema i automatski je cena prasadi pala na 150 dinara po kilogramu žive vage i retko mogu da ih prodaju.
MOŽDA VAS ZANIMA
Sa kojim su se sve problemima susreli ovčari?
Sa sličnim problemima susreli su se i odgajivači ovaca. Cene jagnajdi se nisu menjale skoro cele godine, a prema nekim procenama zarada proizvođača sigurno je bila manja za nekih 30 odsto.
Marko Perić, odgajivač ovaca iz osečanskog sela Gunjaci kaže da ovčari nisu poslovali sa gubitkom , ali možda na pozitivnoj nuli, gde su ljudi jedva izdržali da ne prodaju svoja stada, nadajući se da će 2021. godina biti malo bolja. Kako dodaje, ukoliko je jedna godina loša ne može se lako napusiti proizvodnja i preći na neku drugu.
„Imali smo organizovani otkup, gde je cena jagnjadi tokom godine bila 200 dinara po kilogramu žive vage, što teško pokriva troškove ishrane. Za ovu godinu videćemo šta će biti, ali kakvo je trenutno stanje neće biti ništa bolje, jer vidim da su otkupne cene jako niske. Cena hrane je porasla, koncentrati su poskupeli za nekih 20 odsto, država nije ispunila obećanje o dodatnih 500 dinara po ovci. Što se tiče drugih davanja isplaćeno je 7.000 dinara po grlu i mnoge ovčare je to održalo da možemo da i u predstojećoj godini proizvodnju održimo na jednom nivou”, navodi naš sagovornik.
Perić se nada da će izvoznici pokušati da stabilizuju tržište uz apel na sve koji mogu da pomognu da se cene održe na određenom nivou kako ne bi došlo do uništavanja stada i smanjenja proizvodnje.
„Mi kao mali odgajivači ne možemo uticati na to, ali je na nama da što više smanjimo troškove proizvodnje kako bi i dalje poslovali na pozitivnoj nuli”, smatra Marko Perić, koji je i predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza ”Rožanj”.
Šta odgajivači goveda kažu za godinu iza nas?
Proizvođače sira i kajmaka početkom proleća dočekalo je zatvaranje ”zelenih pijaca’‘ što je samo na trenutak zaustavilo plasman ovih proizvoda i stvorilo određene zalihe. U prva dva meseca pandemije upravo poljoprivredni proizvođači, koji se na svojim gazdinstvima bave preradom kravljeg mleka, možda su i najviše bili pogođeni novonastalom situacijom vezanom za korona virus, ”jer su to proizvođači koji drže manji broj krava i upravo zbog toga nisu prihvaćeni od strane ni velikih ni malih mlekara, pa je 90 odsto njih prinuđeno da robne viškove mleka prerađuje i proizvodi sir i kajmak”.
„Mislim da je mlečno govedarstvo bolje prošlo od tova junadi, kojim se vise definitivno neću baviti. Zavisno od mlekare cena se razlikuje, od 19 dinara za manje količine do iznad 40 dinara za količinu koju ja imam odnosno 20.000 do 30.000 litara mleka mesečno. Ja na ubsku mlekaru, sa kojom sarađujem, ne mogu da se žalim, ni na cenu kao ni na otkup koji nije dovođen u pitanje, a svi znamo da su u aprilu male mlekare prestale sa otkupom. Sve u svemu mlečno govedarstvo je dokazalo da je najstabilniji izvor primanja u poljoprivredi. Nema velike zarade, ali plasman je siguran”, rekao nam je Milan Milaković, stočar iz Mratišića nadomak Mionice na čijoj farmi je 28 muznih krava koje svakoga dana daju 780 litara mleka.
Iako je kako kaže 2020. godina bila loša i po pitanju plasmana i otkupne cene Mališa Pajković neće odustati od tova bikova. Navodi da je poslednjih sedmica cena žive vage toveljnika malo krenula i sada je 1,90 evra po kilogramu.
„Prometa je bilo, bikovi su stizali, nije se moglo dugo čekati, morali smo ih prodavati. Ja sam imao tu sreću, da u periodu kada je otkupna cena bila loša, nemam utovljenih bikova za isporuku. Po ceni od 1,8 evra prodao sam samo devet komada, a ostalo po 1,95 i dva evra. Svi se nadamo da će biti bolje. Cena je malo krenula pa je i potražnja malo veća, međutim, plašim se da je ta potražnja bila samo za Novogodišnje i Božične praznike, i da se cena ponovo ne vrati na 1,7 do 1,8 evra kolika je i bila”, kaže Pajković.
I pčelari su zabeležili lošu godinu
Pčelar su takođe iza sebe ostavili jednu lošu godinu. Ono što su prošle sezone izvrcali daleko je ispod očekivanih prinosa, zbog povećane potražnje i smanjenih prinosa došlo je i do poskupljenja meda za skoro 20 odsto.
„Revnosni i ažurni pčelari sve nedostatke u pogledu hrane,borbe protiv varoe i uzimljavanja su završili do polovine septembra,tako da mogu mirno da spavaju i čekaju proleće.Što se tiče pčelara svi se nadamo dobroj bagremovoj paši sobzirom da je bagrem u zadnje dve godine podbacio, a da li će se želje ostvariti zavisi od niza faktora, kakva ce nam društva izaći iz zime,da li će biti kasnih mrazeva u aprilu i koliko će oštetiti bagrem i ono što je glavno, kakve će vremenske prilike biti za vreme cvetanja bagrema”, smatra pčelar Đorđe Marković.
Komentari