Rat u Ukrajini ima uticaja na svaki sektor u poljoprivredi, a to uključuje i proizvodnju svinja. Koji kratkoročni i dugoročni efekti se mogu očekivati? Francuski institut za svinjetinu i svinje (IFIP) napravio je analizu kako bi napravio neka osnovna predviđanja. Koliko će se svinjsko meso izvoziti i u koje zemlje, ali i šta će se desiti da osnovne sirovine za ishranu stoke – pšenica i kukuruz – budu u deficitu.

Rat u Ukrajini je izvor velikih tenzija na tržištima sirovina za stočnu hranu, sa očekivanim posledicama na stočarsku proizvodnju. Što se tržišta svinjskog mesa tiče, glavni uticaj će biti pre svega indirektan. Trgovina svinjskim proizvodima EU sa Ukrajinom je ograničena, dok je trgovina sa Rusijom prestala 2014. kao rezultat afričke svinjske kuge, kao i prvog ekonomskog embarga.

Cene stočne hrane – veliki troškovi

Glavna posledica ovog rata odnosi se na sirovine, posebno cene pšenice i kukuruza, čiji su glavni izvoznici Rusija i Ukrajina.

Krajem februara i početkom marta, ekonomske sankcije koje su uvele međunarodne sile izazvale su nagli pad cene ruske rublje. Ukoliko rublja ostane slaba, onda bi konkurentska prednost ruskog izvoza mogla nadoknaditi težinu sankcija i logističke uticaje sukoba. Ruski izvoz takođe podleže politici kvota, čiji su obim određeni pre sukoba do juna 2022.

UKRAJINA: Proizvodnja i uvoz svinjetine

Kriza između Rusije i Ukrajine prekinuće ukrajinsku proizvodnju svinjskog mesa, kao i uvoz. To će se odmah odraziti na evropsko tržište, iako će to biti ciljano i ograničeno.

Proizvodnja svinjskog mesa u Ukrajini je stabilna, sa skoro 750.000 tona  svinjetine godišnje u poslednjih nekoliko godina. Domaća tražnja je spora zbog ograničene kupovne moći, posebno od krize iz 2014. godine. Uvoz je ograničen na komplementarne zalihe mesa, iznutrica i masti za nacionalne prerađivače i iznosi oko 5% domaćih zaliha. Nacionalna proizvodnja je poslednjih godina bila ograničena širenjem afričke svinjske kuge na farmama. Konflikt koji je u toku sa Rusijom privremeno će zaustaviti ukrajinsku proizvodnju svinjskog mesa, kao i trgovinu sa njenim partnerima.

EU izvozi oko 93.000 tona svinjskog mesa i nusproizvoda u Ukrajinu godišnje. Ukrajina je 2021. uvezla 6.200 priplodnih životinja u vrednosti od 4,9 miliona evra.

RUSIJA: Proizvodnja i izvoz svinjskog mesa

Konflikt bi takođe mogao da utiče na rusku proizvodnju i izvoz. Trenutno je proizvodnja svinjskog mesa u Rusiji usporena zbog kontinuiranog prisustva afričke svinjske kuge. U 2021, rast je bio 2,5% u jednoj godini. Dugoročna strategija zemlje je da postane svetski igrač u sektoru svinjskog mesa. Dok je njen uvoz presušio u poslednje 2 godine, zemlja je dostigla suficit u svinjskom mesu i počela da izvozi.

Gubitak glavnih izvoznih objekata – Azija kao alternativa

Geopolitički poremećaji u ovoj oblasti će uticati na promet svinjskog mesa. U početku će biti zaustavljeni tokovi ka Ukrajini, koji trenutno iznose 4.000 tona mesečno. To će ostaviti veću dostupnost za osvajanje drugih tržišta, posebno u Aziji.

U kontekstu gde je konkurencija na azijskom tržištu oštra, razvoj udela na ruskom tržištu bi uticao na evropske izvoznike. Rusija je 2021. izvezla 250.000 tona svinjskog mesa i koproizvoda. Glavna tržišta su u Evropi (Ukrajina, Belorusija) ali i u Aziji (Vijetnam, Kazahstan, Hong Kong).

EU-Rusija trgovina: status kvo

Dugi niz godina Rusija je bila glavni partner Evropske unije u sektoru svinja. Međutim, odnos između dva bloka gotovo da i ne postoji. Rusija uvozi minimalne količine svinjskog mesa i nusproizvoda (14.700 tona), a na EU otpada samo 10% njenih zaliha.

EU i Kanada su 2021. izvezle u Rusiju skoro 14.100 svinja u vrednosti od 12 miliona evra. To su uglavnom uzgajivači. Trgovina sa Rusijom bi mogla da bude prekinuta, što će teško kazniti Dance (25% zaliha) i Holanđane (37%). Štaviše, genetičke kompanije trenutno pate od zatvaranja ruskog vazdušnog prostora. Putovanja u Aziju, posebno u Kinu, moraju biti reorganizovana. Alternative ruskih avio kompanija su retke, a putni troškovi su skuplji.

BRAZIL: Politički stavovi utiču na izvoz

U decembru 2017, iz zdravstvenih razloga, Rusija je zabranila uvoz svinjskog i goveđeg mesa iz Brazila. Taj embargo je delimično ukinut u decembru 2021. Rusija je ponovo otvorila granicu od 100.000 tona za brazilsko meso. Brazilska vlada do sada nije direktno osudila napade Rusije, ali je brazilski ministar spoljnih poslova pozvao na obustavu neprijateljstava protiv Ukrajine. Taj politički stav prema Rusiji mogao bi da utiče na odnose dve zemlje. Međutim, sadašnji i očekivani suficit u Rusiji i slabost rublje trebalo bi da dovedu do posebno usporene tražnje za uvozom iz Rusije.

Međunarodna trgovina svinjskim mesom – poremećaj

Sukob između Rusije i Ukrajine će poremetiti međunarodnu trgovinu. Međutim, direktni efekti sukoba su ograničeni za većinu velikih međunarodnih izvoznika, s obzirom na to da Ukrajina i Rusija relativno malo učestvuju u međunarodnoj trgovini proizvodima od svinjskog mesa.

Konfliktom će najviše pogoditi evropske kompanije koje se bave genetikom svinja, a trgovina priplodnim stokom u Ukrajinu i Rusiju predstavlja 13,7 miliona evra godišnje. Srednjoročno, tenzije između Rusije i Zapada i zaoštravanje veza sa Azijom mogli bi da favorizuju rusko poreklo žitarica i svinjskog mesa, čime bi se takmičili sa drugim poreklom, uključujući EU.